Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9 п 01

ЈЉегово впеокоиреосвештенетво пол>уби крет и Је1 ;;шђе .Л)С те уз пјевгине тронара уђе у цргсву у којој помоливши се Богу цје.т.ује иконе, уђе у олтар, цјелнва С1Ј. антпмннс, нрегледа но олтару и по том иовратп ее у цркву, ђе народ прпсутнп, кога пуна цркна бнјаше, поздрави са својим архијерејским очштскпм рнјечпма, препоручивши слогу, л.убав п послушност као и лојалпоет Његовом царском крал.евском и апостолском Беличанству Фрапц .Јосифу I. При говору архијереја, и ако јс народа пупо било ипак ее ништа друго прпмјетнти могло није, но једнно тпшина н највиша нажн а у срца своја примајућн савјет очински. Из цркве праћен свештенством, члановпма општинским чиновницнма п народом уђе у школу, која је за стан његов одређена н намјештепа била; 1)е унраво рече, да му је драго да је тако б.шзу цркве н баш у школи (ова је може се рећп у једној огради са црквом.) Пакон кратког отпочитка т. ј. око 2 сата по подне донесе се ручак, којп је за љегово високопреосвештепство приуготовљен био. У 5. сати у вече звопо еа црквеног торља као и нуцњава прангија огласи вријеме вечсрње, коју одслужи иречаснн ирото Варцар Вакуфеки г. Јован Пећанац а исту одговарали су пречасни нрото п професор г. Алагпћ са преч. г. Ст. Кукриком протом из Гламоча уз припомоћ и других. Сутра дан 20. јула на св. пророка Илпју звоно н пуцњапа прангија огласише свсчаност тога дана. Ј' Т}; 2 еати одслужп јутрељу г. прото Пећанац, прп свршстку које дође његово впсокопреосвештенетво праћено многпм свештенпцнма уз појање тропара: „Аиостолов нервопрестолници." Ушавши у цркву, помоливши се Богу по ком настане облачење уз појање: „Слава оцу" и „Цар небесни," које је милозвучним гласом г. професор Алагић уз припомоћ г. Пеића учитеља иетровачког н другнх пјевао. По облачењу архпјереа настапе водо-освећење а за овпм пак трократно обнашање св. мошти са свечаном лптијом око цркве, око које је идући многи се иарод јагмио, да ближе прпђе н да бол.е види снједог старца, који као светац нзгледаше а и тај чин многом невиђени и непознати да што боље види. По свечаној литији ушло се је у цркву и онда тек најглавнијн моменат освећења храма у

славу св. апостола Петра и Павла иастаде, т. ј. освећоње преетолне плоче н мазап>е цргсвс еа св. Миром, по коме је својпм редом текла свечана служба божпја, која је као н освећење у најљепшему поретку свршена, а и како не кад добри архнјереј, као што отац дјецп благо заповједа тако п он свештеницима н то најблажпм мигом тако, да се примјетити пеможе све и кад бн којн евештеник невјешт што н погрјешио, због чега се п јагме који ће са љим служпти, а не као некада што је бпло, као што мп некп баш и рекошс, да су доста новаца давали само кад би наређепи били да се владиком неслул:е, јербо ови нпеу чувалп част свештеника, него су на против имали ту хрђаву навику, да су пх п нред иародом псовали, по цркви гура.ш и изругивали, та кад су тако почаст од својнх претпостављених добивали, онда каквој еу се од народа н других надатн могли, а опет и како бп пм се милпло, кад је то тако, да у својој службп заузетни и точни буду. Наш општељубљени, кротки и емпрени архнпастпр високоиреосвећенн г. Нпколајевић, као што је св. Сава радио тако и он радн п са свакпм поступа смпрено, благо п са свим кротко. Прн св. детурђијп црква је дупком пуна била народа тако, да се кроз псту пнкуд маћн могло није, Св. летурђију са впсоконреосвештеним г. митрополнтом п протођаконом Бошковпћем слуЖ1Г .1П су; прото Варцарвакуфски г. Пе] л анац, прото Гламочки г. Кукрика, надзиратељ протопрезвптера бихаћког г. Ковачевић, надзир. петровачки К. Поваковпћ и још 8. светптеника, коју је увеличао са својим ванреднпм и лнјеннм тоном пјевања професор г. Алагнћ и учптељ Адам Пеић. По свршетку светог јеванђеља, које је својим умилним гласом протођакон г. Бошковић очитао, његово впсикопреосвештенство евојим говором особитим поучио је народ онако баш како се од доброга архипастира само надатн може, који евоју душу полаже за овце. После достојна протођакон Бошковић пзговорио је својим лијепим тоном мпогољествије за цара, патрпјарка п митрополита, које се народу особито допадне и које је пропраћено еа многаја љета! По светој летурђнји впсоконреосвештени г. митрополит шкропио је народ са освећеном водпцом, који је радосно приступао да часни крст