Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св- 9 и 10

Деветдесет и шест љета С'једн старче тебе кити . . . Теби ће се после смрти Благодарне пјесме витп. Седамдесет и пет љета Вршио си службу свету Та твоја ће успомена На српскоме остат св'јету Зато теби с'једи старче Вјечна хвала, вјечна слава, Та теби се казат' може: Тп си био слуга права! . . . Сарајево.

ЕГа гробу иеваборављепог друга Србин си био — Србе љубио, За Српство своје живот сп дао . . Живота твога Србин се сјећа, Бно си роб . . . О Јово добрн — Србине прави ! Ђе ти је гројр? . . . •XЖивот је св'јећа, која се дуне . . . II мали вјетар кад на н>у пуне! . . Па нашто живот ко род свој мрзи! Шта ће му мач? . . . Кад слогу гази, а тешки српскн Пе чује плач! . . . * Ал' ти си Лово своје љубио II жпвот мили за род си дао . . . Те смрт те клета уграби себи — У хладни гроб . . . Па ништа зато, мирно нам лези Сад ниси роб! . . . Сјећам се твога доброга срца . . . — Па нашто живјет' ко нема срца? . . . Ал' ти још живиш и посље смрти 0 друже мој! Ти си патеник — српски потомак Немањин сој . . . Гроб ти се сјаји, лијепи знаци, Падају на њег сунчанп зраци . . . II груду земље на гробу твоме Фоча , на Херцеговини 1891. год.

Боже благи, Боже свети Поживн га роду свом!!! . . . А ми појмо њему пјесму Нек' одл'јеже српски дом! Н вп други свештенпци На старину с' угледајте И његова света дјела, У памети ви имајте. Па ће тако успомена II после Вас останутн, Ваша дјела никад неће На земљици пропанути! . . . Мих. Милановић.

Јове Перовика, сри. учитеља, Златни је зрак . . . А Српству твоме ког сп љубио Престо је мрак . . . Земља те ова на в'јеки крије, А народ онај што сузе лпје Што но сп за њег' страдао ти ... Тебп је драг . . . За твоја дјела и Бог те љуби Наш Творац благ! V4" Благо си теби Србине прави, Ма и у гробу дош'о си слави; Јер Српство тебе на в'јеки љуби Србине знај . . . За твоја дјела слава те чека Вјечитн рај ! . . . * Па лези, лези о Јово драги! Отац те Вишњи позвао благи, Да гледаш Српства Чуј друга твог На гробу плаче — е, да ће Српство, Чувати Бог ?! . . . •V. .V. Више гроба твога прелјеће вила Која ти на вјек бпјаше мнла . . . Па чува гробак љубимца свога Пјева ти пој . . . С' Богом на вјекп: Бог да ше ттрости! Мно друже мој . . . Родољуб.