Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 408

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св.

ЈБубите вјеру! . .

0

Прошло је вр'јемс борбе крнаве, Мпнуше дани окова тешки, Са којпх Србпн-борац витегакп Доће до ереће, дође до славе. У миру ереће тлхо ночпва, Тледајућ' прошлост ронства немпла, Која опјева и српска вила, Славећи Срба јуначког дива. —

II он је миран . . . Славећи Бога Спомпље често прошасте дане, Са којих Срнетво, због грјешне мане, Дође до ропства, до гроба свога . . . Ој Србе мпли јуначки сине Загријан славом п вјером светом : У срећп мира полети летом Па да те дремезк и бол умине.

Са тврдом вјером Божијег Сина Спашен ћеш бити од тегака бола. Ој љуби вјсЈПЈ старпх ђедова, II љуби Срштво у срећи мира!! .

Сарајево.

М. Милановић.

Српска слога.

Лзубимо ее браћо мила Србадијо са сви страна, Једпа ј' мати нас роднла, ,Јер смо једног ступца грана. Л}убимо се браћо драга, Пружп брате брату руку Л^убав братска, слога ј' снага. ГЈетстољетну стресмо бруку. Сједтш'мо се Србадијо, Јсдпа крв пам пунп жиле, Ма које мн вјере билп, Ми смо чеда српске впле. 2!». децембра 1890.

А сиажна је српека впла, Млјеком својим ког' задоји, Тог не страши и'једна сила, Душмана се Срб пе боји. Славни прије кад бпјасмо, Свп бијасмо Србн чисти Пет стољећа робовасмо, И остасмо Срби исти. Зато Срби са свих страна Пригрлимо братац брата, Зближимо се, сложимо се Јер је слога с' неба дата.

Недељко.

Стефану У>гпровљеном У данима чемерннјем Када дуШман са синџиром Срба веза, и још тјера Да преврне светом вјером .... Ти сп тада, вјерна слуга Божијега храма био . . . 1] тада си Србу милом У душици био мио.

Баковпћу )0ти у Сарајеву. Ти си старче, добри слуго Божији, вјерно чуво дом А са крстом, н десницом Послужио сп храму свом . Преко сабље, преко мача Преко мртви српски глава Ишао си у храм свети . . Зато теби хвала, слава!