Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9 и 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 365

отци и учитељи цркве ввлика Божија књига. Као гито автор, из раз јма свога износи ријсчи и мишс их на хартији, и иа тај начин сасшавља дјсло, књигу, и као да из ничвга иостанс тсљс састав, — тако и Прсмудри и СвсмогуИи создашвљ свс штоје од вјсчности у свом божансшвеном разуму имао и свс што јс хтјсо створити, стварио јс и као у јсдној књизи од два листа смјсстио свс; у којој књизи — нсбо и зсмља, — видимо Божије СвсмогуКство, Премудрост и Благост". „ Свака сшвар, и сва створења Божија, нпшта друго нпсу но слова п рпјечп, којпм читамо провиђење п безграничпу премудрост Творца, Бога". — И тако, као што видите, свјет је књига, а сва у свпјету иисмена, рпјечи п чптаве речеипце, које се могу читати, готово, као п у штампанпм кљпгама. — Питате: како се може читатп? — Одговарам: тфењем, гледањем; затим слушањем н расуђнвањем. Бидиш ппр. небо, п па небу миого звјезда; видиш земњу, н иа земл.п море од разних бпћа и пнташ се: е, па, од куда све то? Како је постало п које то тако мудро устројио. . . . Бог зпа од куда је све то, и како је постало, — одговорићеш, одмах за тим. — Ето, впдиш, већ сн прочптао п то најглавнпју п највећу })пјеч — Бог. 1>идпп1 једно пебо, једну зем.ву; зпаш да је на небу једно сунце; у државн један владалац, господар; у дјеце једап отац; у дому један га'зда. Да.ве, знаш: да само у оиој кући бпва свако добро, срећа и папредак: I 1/з управ.ва један домаћип; а гдје су впше њпх, гђе муж по своме а жепа п дјеца оиет но своме — да тамо не бпва добро, да срећа, иапредак п блажепство пз такве породице бјежи. То зна свакн! Е па шта отуда можемо известн ? Какво слово, какву рпјеч, може.мо ирочптати о Богу? Можемо прочитати такву ријеч — наш Господ Бог, јесте Бог —

Један. — Хајде да.ље, кад иогледаш на по.ва, покривеиа прекрасном, густом н зелеиом шеницом, ти кажеш: да сама од себе ппје могла пзрастп; њу је морао најпре ко-год поснјати п добро обрадити претходно зе-мљу. Када угледаш богате баште, засађене сваковрсним дрветпма п сваковрсним цвпјећем — опет мораћеш казати: ово је неко морао уетројнти. Када бациш поглед на кућу, такође помпшљаш: ннје могла да нзрасте сама пз земље. Морао је неко претходно саставити илан (макар у главп ако ие на хартнјн), донпјетп материјал и сазидатп је. Па онда помпслпћеш: сазидао је мудрн, паметнн строитељ. -Једном ријечп, ама на шта-год бацпш иоглед, свуда ћеш паћи да нпје могла нп једна ствар сама од себе иостати већ ју је морао неко створитн. И погледај опет: на небо, на зем.ву, на све то што раније рекох да се зове свпјет, прнрода, васнона! Какав дом, плп башта, или по.ве може се сравпити с тпм велнким свијетом, прнродом? Погледај п заинтај се: откуда је он? Као што дом сам не расте пз зем.ве, него се зида мајстором, — тако нсто п свијет, прпрода, васиона, ннје сама од себе иостала већ ј\ је морао створнтп какав премудрп ум. 11 \ г , ко ју је створио? Без дугог разуђпвања и мишљења казаћеш — Бог. И, ето видиш: нз природе, као из писаие књпге, прочитао си још и то: да је Бог Творац свијета, создате.в неба п зем.ве — кидн.ин.и -к ксб-ит, н н! кндн.ин.нтч ; т. ј . Гворац свега тога, што тп виднш, плн бол,е: свега то1а, што ти н ие впдпш; јербо све ие можеш впдети што је у свијету, у нрироди. Пођи још да.ве, мој милп. Бацпш камеп у воздух и он пада на зем.ву; а ми л.удп стојимо, ходимо и лежимо на зем.вн — животнње тако^е; варошн, села, дрвета, воде и све — држп се зем.вом и на земл.п, Птпце