Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 412

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 и 10

13. 0. Димитрије Поповић (Мартиновић) који се више иута опија ради чега је од парохијана више пута н протопр. уреду пријављен био ру| опоменут је да то у будуће не чини и да без потребе не посјећава механе. јер ће се у противном случају пријавити впшој духовној власти. 14. За ТЈОшљедних неколико година народ се наш у многом чему искварио, те се сада — а особито по варошнма налази јавних и тајних блудника и блудница; даље таких, који никад у цркву не долазе нити св. причешћу и исновјести приступају, који не жпве у брачној заједници, који не дрзке црквом проппсане посте, који у неђељне п празничне дане отварају дућане и механе и друге радње врше, који се опијају псују и управо хуле вјеру и обреде црквене, и који уопће раде на супрот прописима правосл. цркве, те тиме дају рђав примјер и саблазан нобожном народу. С' тога је ријешено: да се строго пазп на ту „филоксеру народну", како би се утаманила, а то се постизава, ако се парохијани сваком цриликом поуче, да се са онпм људскпм отровпма никако не друже и да пм на сваком народном састанку приступ забране; даље, да им свештеници не иду у куће ; да се они у цркв. опћину па ни у нар. скупштину не бирају; да се свијеће нити икакови њихови прилози у цркви не примају, док се не поправе и не покају. За ову тачку има се питати св. митрополпја да одобри носебном наредбом која бн се имала у цркви народу прогласити. 15. Рџјешено је да се укине обичај којц је у неким парохијама био уведен те су нар. внезови имена новорођене ђеце јављали полшгичној власти прије крштења ђетета, већ да има свештеник с' кумом нри крштењу име дјетету дати, па онда да се власти пријављује, о чему се нма и котар. уред обавијеститн како би се народу препоручило да не смију више од 8 дана држати некрштену ђецу. 16. Због тога што је народ огрезнуо у сујевјерију те се за помоћ готово у свпма потребама обраћа више врачарпма и гатарима него ли св. цркви то је ријешено: да свештеници свима својпм силама пораде искоријенити ове навнке у народу и одвраћати га од варалица — оних народних паразита, које се пз личне користи претварају и чудотворнима проглашују. А пошто се пак зна да у томе највпше мутп п вара на-

род некп гатар Марко Цвијетић из села Џимрпја (кот. рогатичког), то се има замолити св. мптрополија да поради код вис. владе неко би се истом Марку под пријетњом строге казне једном за свагда забранило гатање. 17. Поишо је народ по селима уобичајио да не позива свештеника на погреб кад ко умре па ма бно и домаћин кућни, то је ријешено: да се у томе народ подучи па да се мртваци не сарањују без судјеловања свештеника. Исто тако да се народ поучп да 40 дана по рођењу доносе матере новорођену ђецу у храм, изузев гдје је велика даљина и кад је зима тешка. 18. Записник I. сједнице има се поднијети на увиђавност и одобрење св. Митрополији а II. ред. сједнпца да се држи опет у Чајничу, јер је свештеницима лакше доћи, а тако и свима странкама које ће се пред сједницу позивати. 19. Лосавјетовани су и опоменути двојпца пијаница; једна жена је укорена што одвојено и у распри живи са својим мужем, а затим је пет женских опоменуто и укорено ради непрпстојног понашања. Сви су ови признали своје погрјешке и обећали су да својим владањем неће више дати повода да се у еједницу позивају. П. Дана 12. јуна 1891. држана је у Чајничу П. редовна сједница свештеничка и на тој је претресано: 1. Закључено је : да се замоли св. мптрополија да ступи у споразум са еарај. преч. конзисторијом, да се од парохије Соколовачке (кот. Вишеградског) околна села што припаДају испостави Рудо додијеле цркви и парохији Руђанској као најближа околнца од 1 4 , х / 2 — 1 сахат хода, јер због даљине 5 сахата до Вишеграда није могуће да дотични парох на вријеме може стићи да врши парохијалне обреде. Као накнаду дотичном пароху Јосифу Поповићу за уступљење окодних села Руђанској цркви требало би испословатп новчану потпору код вис. владе; иначе у Рудом неће моћи фамилијарнн свештеник са онаком малом и сиромашном парохијом живити. 2. ЈРијегиено је, да се замоли св. митрополпја да порадп код вис. владе, да се „велики петак" као дан кад наш народ нигдје нс ради већ га светкује са тврдим постом — у календару „Бошњаку" као службеном у Босни и Херцеговини