Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9 и 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 413

— има крупним црквеним словима означити: „Распјатије Христово" те ће по том и полит. власти као п. судови поступати п неће народ на расправе позивати нпти га на амелу гонити да ради што у тај дан. Тако исто требало би да се и сви остали заповиједни празнпци наведени у окружници АЕ Митрополије означе у календару са црвеним крупним словима, јер се сдужбеници нарочито придржавају оне звјездице у календару. 3. Закључено је. да се замоли митрополија да предложи вис. зем. влади, да би ова својим подчињеним судовима наредбу издала нека се ни у каквим парннцама не примају за свједоке оне особе прав. вјере, које се више година неће да псповједају и причешћују код свога свештеника, јер ко не познаје н не уважава закон црквени тај ће се и криво заклети особито јавни псовачп н хулителл! св. вјере.

4. Да се ттреко дух. власти код вис. зем. владе пзради, да у вријеме св. литургије у нсђељне и празничне дане нс смију бити отворенп дућани (магазе) и механе. 5. 0. Димитрије Поповић (Мартиновић) очитовао је да он нпје ни један пут у Чајннчу позиван ради исповијести и причешћа коме болесннку од како је надзиратељ протопрезвитерата за пароха дошао нпти му је познато, да је и једна особа прав. вјере за то вријеме умрла без тпјех тајни. 6. Опоменути су и укорени тројица псовача и пијаница, који не долазе у цркву, а једна жена упућена је на измирење са својим мужем. 7. Углављено је да ее III. редовна сједница држи код знамените и славне задужбине Херцега Стевана (у Горашкој околини.) Чајниче , августа 1891. П. Ј. К.

Рукоположени.

Сава РађевиЂ, родом из Бањалуке, свршени богословац срп. правосл. богословског завода у Рељеву, рукоположен је за ђакона 24. јуна 1891. а за свештеника 29. и м. и године у Сарајеву, п одређен је на парохију Романовачку у протопрезвитерату Бос. Градишком. Никола Комадановић. јерођакон и богословац II. разреда богосдовског завода у Рељеву, руко положен јс за свештеника 15. августа 1891. у храму Успенија св. Богородице у Чајничу и одређен на унражњену парохију свога покојнога оца: Заборачко-милетковићку у протопрезвитерату Чајнпчком.

ЂорђО Стајић, родом из Бисоког, свршени богословац богословског завода у Рељеву, и учитељ српске шкоде у Бисоком, рукоиоложен је за ђакона 15. августа 1891. у Барешу, а за свештеника 25. и. м. и године у Сарајеву, и постављен је на парохију Сарајевску. Симо С. ПОПОВИ^, родом пз Дугог Поља (протоирезвитерата дервентског), свршени богословац богословског завода у Рељеву и учитељ српске школе у Модричу, рукоположен је за ђакона 14. септембра 1891. а за свештеника 15. и. м. п. годнне у Сарајеву, и постављен је на парохију у Бос. Броду.

Одликовани.

Ристо В. Кочовић (Павловић) надзиратељ фочанског протопрезвитерата и парох у Калиновпку — Загорју, декретом Нзсговог високопресвештенства АЕ иМитрополита Херцеговачко-Захумског г. Серафима Перовића од 21. ХП. 1890. г. број 934. одликован је црвени.м иојасом. Декрет

гласи : „Цијенећи ваше примјерно владање, вашу ревност нрема нашој св. правосдавној вјерн и матерн цркви, као и ваше иожртвоеање у вршењу вашпх свештенопастирских дужности међу новјереном вам паством, нашли смо се побуђени одликовати вас „ Црвеним иојасом 11 и дозводитн