Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 410

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 и 10

„Пошто је Његово В. Преосвештенство раздало позивнице из протопрезвитерског уреда дотичним особама т. ј. грађанима и сељанима, одпочео је испитивати једног по једног и протокално саслушавати, и то у присутности госп. предстојника котарске области, свештенства и опћинара црквених. Прво су прегледанн сви дневници нрнхода и расхода како црквених тако и школских, и нађено је све у потпуном реду чпсто и незамршено тако да поменута општина чајничка заслужује сваку похвалу у своме подузећу, јер се на свако питање скромно одазвала, н нашло се, да је доста неосигураног новца у сигурно стање поставила, као што је прошле године то и наредило Нзегово В. Преосвештенство. А тужитељи што их је лист „Напредак" до 37 подписа изнио, (од којих је било из једне куће по три особе), оборише сву кривицу на три-четири човјека у граду, говорећн да су наговорени од њих да се подпишу на промјену општнне, јер да ова криво радн, — а неказујући им никаквих темељних разлога, шта више незнајући да ће се таково што јавности преко новина издати. — Сељаци особито се кају што су на то били пристали за промјену општине, држећи да се то неће ни испитивати, већ да ће духовна власт чим види млоге подписе одма повјеровати и њихову жељу пспунпти, — зарекоше се у будуће, да се неће датн више обманути, док им ствар неби била чисто и бистро позната. И пошто свн нзјавише да немају ништа против општине и свештенства, то је иста и на даље остала до Маја мјесеца идуће године, којој ће рок трогодишњи изаћи, н тада ће нови избори сљедовати. По Преображењу у суботу на 10 Августа кренуло је ЕБегово Високопреосвештенско госп. Митрополит преко Заборка за у Рудо. У Заборку је освештано тада мјесто за капелу да се подигне близу гробља, гди ће се обреди парохијални моћи свршавати због даљине мјеста чајничке цркве. У Рудо такођер стигло је Његово В. Преосвештенство у вечер, посјетившн храм св. пророка Илије, гдц га је свечано предусрео на вратима цркве дотични парох поздравивши сходним р'јечима са добродошлицом. Ушавшн унутра и разгледавшн све по обичају своме, као први пут у овдашње мјесто, благосиљајући народ који га је жељно и радо дочекао као свога Архипастира, нашав у подпуном

реду, и дивећи се лјепом положају овог светог храма покрај рпјеке Лима, уједно је био изненађен посјетом двоице свештеника из сарајевске Епархије, а то: господина Проте Јефтимија Ђуровића и г. попа Николе пароха вишеградског, који су са синовном услужносћу н љубавно предусрели и дочекали нашег дичног и обљубљеног српског Архипастира. Сутра дан у неђељу на 11. Авг. Његово В. Преосвештенство са г. протом Јефтнмијем, парохом Михајилом Ранковићем и својим ђаконом одслужио је св. литургију у овом св. храму, при којој је изговорило и сходно поучну бесједу присутпом народу. По свршетку службе божпје у стану парохијал:ном код цркве, прпмило је поејету Његово В. Преосвештенство овдашег г. управитеља испоставе еф. Бакарсвића, коју је такођер са присутним свештенетвом њему посјету одвратпло, захвалившн му уједно на његовом труду око унвпређења овог мјеста нарочито око ограђивања овдашње цркве. Сутра дан на 12. Августа уз пратњу народа кренуло је Његово В. Преосвештенетво г. Митрополит натраг у Најннче због наступајућег нраздника вел. Госпојине, гди се обично скупља млоги народ сваке годпне. Овде је са вишим бројем свештенства из разних крајева Босне и Херцеговине св. службу Божију обавило Његово В. Преосвештепство, гди је послпје службе уз велико задовољство народа и литија око цркве свечано учињена. У вечер пак опћина црквено-школска приредила је вечеру за велики број особа као почаст за славу храма св. Богоматере, на којој су учествовала одлнчна лица из разних мјеста ових покрајина, и том приликом била је врло лијепа забава са здравицама и духовним пјесмама. Рудо 1. Септем. 1891. Михаило Ранковић. парох Дао ставку. Досадашњи надеконом п наставник српско-православног богословског завода у Рељеву, г. Владимир Ђорђевић дао је оставку и отпутовао је 9 октом. о. г. у краљевину Србију, гдје је постављен за стручног економа при министатвству наредне привреде а да вршн дужност наставника ратарске школе у краљеву (Карановцу). Ми жалимо што наш завод богословски губи изврсну снагу ц истручњака у пољопривреди,