Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11 и 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 423

приме у своју средину, јер је занатлија. А гђе постоји такво мнење, које се противи и здравом разуму и религији, ту се лако може угнијездити коријен свакојака зла. Сине! Кад ти мало пажљивије и с већом розборитошћу и увгфавношћу будеш посматрао живот ових људи, лако ћеш увндити то зло. У животу кеш, сине, наићи на много таквих прилика, у којима ти сам и нехотице можем послужити другима као саблазан. Чувај се, пази на себе! Буди милостив и смирен према онима, који су морално пали, сажаљевај њихов живот, алн се старај, како ћеш га исправити и то благим, умиљатим ријечима и савјетом а нипошто строгошћу, гордошћу и презирањем. Не савјетујем ти да друга, пријатеља, хришћанина и парохијанина нсправљаш на прави пут суровнм ријечима и изобличавањем; овим се начином мораш служити врло ријетко и у врло важним прнликама. Од свију срестава за поправку грјешнпка најбо.ве је, да им се пзноси и показује важност добродјетељи и врлине, њнхове користи по човјечанство у опште, а на по се по његово здравље, н да га упознајеш са њиховим добрпм пошљедицама. Старај се да излијечиш његово иокварено срце, да пробудига у њему осјећање доброте, праведности п истине; кад виднш, да твоје поуке доносе лијеп плод, да се грјеншиково срце излпјечило, да је он више склоњен добру него злу, онда му можеш преставити и протпвну страну живота: грпјех, заблуду и неваљалство са свим њпховим манама; само у томе мораш бити пажљив, да га не би ражљутио II распално, осудпо његово самољубље и улио у њ такав страх, због кога он може посумњатп у милост Божију и тако изгубпти наду на помиливање н опроштење. — Оно има и такових људн, којп изобличењем изненада псправе грјеш-

ника, али да се тако ради и да се жељени успјех постигне, треба пмати особнтп дар говорништва, како бп свака ријеч говорникова потресла до корнјена живце осјећања у његовпх слугааоца. Таквим даром не располажу многи, ријетки су такви говорнпцп п проповједници. Стрпљењ® и стрплење и опет стрплење је ако не најбоље а оно најпотребније срество за повољан успјех у тој прилици; с њим се може много постпћи ако само п ти не будеш слаба, нестална карактера. Најприличније је нсправљатп људе при псповиједи, кад онп са смиреношћу открнвају свештнику све своје тајне, да бп задобили опроштење гријехова и умпрење своје узнемирене савјестп. За тај посао мора се н сам свештеник спремити молитвом и постом, да би га Бог умудрио и научио, шта ће и како ће да ради. То је врло тешка и мучна дужност, али може млого допрпнијетп, да се морални живот у човјечанству сачува и одржи. Не мисли, драгп спне, да је тада довољна само оиа молнтва, којом га разрјешаваш од гријеха п уз њу још двије три ријечи да умирпш његову савјест! Свештеник је дужан тада измирити човјека с Богом и са његовом савјешћу, дужан је радити на томе, да се пробуди у његовој душн кајање, уселити у његово срце пстинпто презирање грнјеха и неваљалства, научити га како ће се нзбавнти од гријеха, разгријатп у њему љубав према врлпнп и добродјетељи, улитп у њега наду на милосрђе Божије, упознатн га са достојанством човјека, оправдати га пред његовом савјешћу чистоћом његових будућих дјела и предузећа, показати му да се дотадањп преступци п погрјешке могу загладити добрим и нраведшш жнвотом, — једном ријечи са свим изнова створнтп у њему нов морални живот. Тај посао није лак. Од свештенпка се зах гјева, да он сам 1*