Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 424

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11 и 12

у првом реду буде таква живота и владања, како би дгогао иослужити његовим парохијанима за примјер, коме ће они шљедовати и на кога ће се моћи у свако доба угледати. Ако ти прпдође још на исповијед и која десетпна .вуди, тада тп се отвара прилика, да још внше труда и времена мораднеш жртвовати да их поучиш; то искупљање већег броја .л.удп на исповнјед догоди се често у вече. Како је онда тежак свештенику посао? — Оспм тога догодиће ти се и то, да ти који не ће сам да нскаже своје гријехе нлп због стида или због непознавања обвеза једног исповједника, тада он свештенпку даје још већег посла, јер га он мора тако питати о његовим грпјеспма, како ће се њих сјетити исповједнпк п исказати пх. Тада се захтјева од свештеника велика пажња, да не би непотребним п неумјеснпм питањима расиалио дотичиог, или да ие би сам себе таквим питањима поннзио ттред исповједнпком или бар дао му сам прилику, да се ои њега устручава, или дао му повода саблазнн. Тада је потребно да свештенпк умјесним ријечима побуди псповједнпка, да сам исповједи своје грпјехе и да му у том помаже, папомпњукп му заповјестн п хрпшћанске обвезе и дужности. Колико ли је зла на земллт и како ли ужасно може пасти човјек?! Тада се може лако узнемнрити п твоја душа, слушајући гријехе, о којима нп појма нисн имао. И без твоје воље тијело ти дрхће под великом душевном узрујаности, па мјесто да ти дајеш другом поуке и савјета, сам ћеш желити и тражпти, да ко умнрн твоју душу благом рпјечп. Тешка ће бпти твоја служба у то вријеме. Не клонп, спне мој, духом; моли се Господу и ишти од Њега, да ти пошаље своју благодат, која ће те укрнјепитн и иаучити. Да знаднеш у каквом ћеш облику поуку дати нсповједнику, по-

требно је да обратиш пажњу п на његов спољашип облик н изглед, ио њему ћеш бар приближно познатн: каквом припада друштву, каквог је образовања, па и каквог је моралног живота. По цртама лпца, одјећп, нонашању п покрету тијела може се много знати о човјеку. Склоности страстима и неумјерен живот изборају човјечије лице; те боре показују вјештом оку тајне п гријехе дотичпог; оие ударају свој печат на његов неуредни живот. Покретање тпјела показује каквом сталежу човјек прппада, а одјећа издаје човјечији карактер и живот. Уз то треба обратити пажњу п на узраст. опог, који прилази исповједи п кајању; свакн узраст пма своје особпте грпјехе и заблуде. Неискусна младеж је најмање пскварена, за то се с њоме мора особито пажљиво поступатп, да не бн искварпли њихову стидљивост, да не би у њој побудпли љубопитљивост, јер је ова више својствена младежи, него ли ком другом узрасту. Средњп узраст — одрастао човјек много се пада на своју снагу, ои пе мисли о смртп, он одлаже покајање до старости, а сгарост опет већином прикрива своје гријехе слабошћу и заборавношћу. У младежи је мање и грнјеха; у одрасла човјека више, он је безбрижан, јер се узда у своју снагу издравље, а овакви п могу баш најпрпје пастп, јер се не чувају п не уздржавају. Старац пак грнјеши по својој слабости. Разумије се, да се тог правила не смије строго прндржавати свештенпк у свакој прилици, али у много прплика може паметном и умјесном употребом свештенику млого користнти. У свакој опет прилнци смпреност н нскрено сажаљевање грјешника су најбољи помоћници, којн ће упутити грјешника на покајање и искрену отвореност ирема његовом свештенику. Не би требпло никад отпустити човјека прпје, док се у