Bosansko-Hercegovački Istočnik

СЈтр. 490

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Ов. 11 и 12

РуКОПОЈ Стеван Правица," богословад и тајннк АЕ Митромолије Xерцеговачко-Захумске, родом из Бијелача кот. Требињски, рукоположен је за ђакона 27. маја 1891. год. у Мостару. Коста С. Попови^, из Зеиице (Травнички нротопрезвитерат), свршени богословац српскоправосл. богословског завода у Рељеву, и учител> срп. школе у Дервентн и Бугојну, рукоиоложен је за ђакона 9. јунија 1891. у Раковцу код Маглаја а за свештеника 8. новембра исте године у Сарајеву, и постављен је за пароха у зеничкој парохији. Стеван Васић из Високог, свршени богословског завода у Рељево, рукоположен је за ђакона 8. новембра 1891. а за свештеннка 10. нстог мјес. и год., и одређен је на парохнју Кралупску у височком протопрезвитерату, као помоћник своме остарјелом поочиму Димитрији Малешићу, свештенику. ожени. Ђорђе Мачки^ из Раткова котар н протопрезвитерат Кључки, богословац рељев. завода, рукоположен је за ђакона 10. новембра 1891. а за свештеника 17. истог мјес. и год., и одређен је на парохију Стражице и Ратково у Кључком протопрезвитерату, као помоћник своме оцу Вукосаву Мачкићу почасном проти. Видак Вишњевац родом из Вншњева, кот. Гатачки (Херцеговипа) свршени богословац срп. правосл. богословског завода у Рељеву, рукоположен је за ђакона 30. новембра 1891. године а за свештеника 1. декембра исте год. у Мостару, и постављен је на упражњену парохију свога пок. оца Домрчку, протопрезвитерат гатачки. Вукосав МилановиЋ, ученпк IV. раз. богос. завода у Рељеву, рукоподожен је 6. децембра 1891. за ђакона. Симо Бери*) ученик IV. раз. богослов. завода" у Рељеву, рукоположеп је 12. децембра 1891. за ђакона.

Премјештепи.

Симо Бјелајац. парох и иадзиратељ маглајског протопрезвитерата, премјештен је у Бос. Градишку у истом својству. Илија Инђић. синђсл и парох премјештен је са парохије Бос. Брод (Дервентски протопре

знптерат) на парохију Јелањску у Тешањском протопрезвитерату. Милорад Јелић, парох зенички, иремјештен је у Маглај за пароха и надзиратеља протонрезвитерата. Чит

Митрополит Платон. Преста куцати благородно срце доброг пастира стада Христова, неумрлог раденика вертограда господњег, мати земља сакри од нае љубљено тијело учптеља и добротвора народног, црква изгуби ревносног Владнку — нестаде Митрополита Платона с овог свпјета — предаде племениту душу своју Богу 1. октомбра 1891. год., који ће је, као милостивн Отац, украсити небесним впјенцем у Аврамову лону, да се тамо у анђелском колу наслађује за велике и неиз-

ља. мјерне трудове, које је бодро и трпељиво на овом свијету с утјехом вршио. Ко је ма н један пут видио у Бога почившег Владику, чуо . његове благим тоном изговорене ријечи, које би са најпрпјатнијпм чувством слагао у срце свију, када чује да се преставио — није могуће да не пролије сузу жалосницу и подвшше: пн . иатћ !" Опнсати неоцпјењене заслуге његове, које је у низу својих година ночинио у корист православне цркве, означитн све мијене, кроз које је побожнн старац прошао, борбе н незгоде, које