Bosansko-Hercegovački Istočnik

Отр. 50

разићи „ко кш зм1Л(о". — Корист је од поста велика и неисказана, јер колико души годи та служоа Богу, тјеши је, храбри је у невољи, а и радост долази послије поста, кад се човјек омрси, — та и Шилер је рекао : „који не пости, не зна шша је то милгона",, дакле душу снажи, толико пак пост тијело слаби, да ово вештаственим пожудама својим не спречава душпн рад, да је не загуши, јер „тијело трулежно оптерећује душу" (Прем. Солом. IX. 15.). И пост чисти тијело од разне нечистоте у храни и пићу. Та и сам Богочовјек рекао је за ону тешку болест младићеву: „ Тај се род болесши ничим не лијечи, до ли постом и молитвом" (Мар. IX. 29.). Покајање. Иојам, пошреба и дијелови Тајне покајања. 1. Човјек је, обманут ђаволом, преступио заповијед, коју му.је Бог предлоа-ио, услијед чега је нарушен онај завјет, који га је са Твордем његовим тако тијесно скопчавао. Па да би се тако грјешнп род људски опростио свога гријеха, да би се могао у благонаклоност божју повратити, нужно му је било умилити се Богу, требала је задовољштина за ту унрједу, и то с оне стране, од куда је потекла уврједа. Али је за ову човјек, према коме је пожалио Бог, што га је створио, сам ио себи немоћан био : требало је дакле, да мјесто човјека сам Бог удсси нужну задовољштину; услијед чега је и послао Бог послије толико тисућа година, од како је обећао био кајућим се прародитељима. свога јединородног Сина да нас искупи. ,— Дакле друго лице пресвете Тројице, који је са Оцем и с Духом од искона заједно, у времену постаде човјек, да пострада и умре за нас. јер иначе нити би стра дати ни умријети могао; а нужно је било, да Богочовјек пострада за нас и умре, тер би иначе људски род под проклетством умро. Христос је страдањем и распећем својим искупио јадни род људски, повратио је Богу оно, што је било изгубљено, усиоставио је што је било пропало обновио завјет човјека с Богом. Но да би та бескрајна милост свима нама осигурана била, т. ј. да би сви ми њени учасници били, установио је Христос Тајну крштења, у којој се човјек водом и Духом (божијим) чисти од свакога гријеха, и као ново чедо у Христу на ново рађа и освећује за вјечни живот. Но послије крштења опет срља човјек у брлог' тријеха људскога; па зар човјек, као та-

.-X. ИСТОЧНИК Св. 2 ' ■ ..' у ■ кав, инак да пропадне п најпослије ? — ни пошто! Бескрајна је милост божја нове милости одредила јадном човјеку, а за њихово оруђе установиЛа је тајну покајања, исиовијед , на којој добива грјешни човјек опроштење гријехова, које је и послије крштења учииио, разрешењем од свештеника, кога је црква на то опуномо ћила, ако само грјешник исте скрушено и одлучно исиовједи и тврдо обеба, да Ие се тгоиравити — т. ј. ако се поуздано одважио, да од сад сваковрстни гријех и грјешну прилику избјегава — па то и одржи. 2. Лако је дакле појмити нужност ове Тајне. Није мање нужна наиме ова Тајна за спас онијех, који су послије крштења пали у који смртоносни гријех, него сама Тајна крштења за спас онијех, који се још нијесу на ново родили „Еод6к> и (Јов. Ш. б.). Ако дакле помислимо на наше ооичне гријехе, на колико нас наиора стаје, да се . од њих одучимо; посао је мучан и горак, али кад номислимо на слатко воће, које се из иокаја.нија рађа; кад помислимо да смо пропали, ако скрушено и ираво иокајање не учинамо : инје могуће, да чим осјетимо да нам душу нашу ма и један само смртни гријех притискује, а да томе благом извору пребогате милостп божје не похрлимо. — Ако изгубимо срца нашег „ризу евијетлу", ако нам Је нарав необуздана, ако нам покрј без правца тумара, па још и онда, ако .би о спасењу г своме скоро већ и очајавали: не губимо из вида божју милост и љубав! Та милостиво срце и благост Богочовјека иружа нам срества п начине за бољитак наш, основао нам „Цјелитељни дом," „витезду", свету цркву и у њу је смјсстио благодатна срества, а именито Исиовијед , у којој нам повраћа душе наше изгубљени мир и осигурава нам вјечни живот. 3. Тајна покајања има пет дпјелова: а) Ивпитивање своје савјесши. Да се који чисто п право исповједи, без сумње мора се за то пристојно сиремити, призвавши понајирије у помоћ св. Духа, да му просвијетли ум, да га подсјети на све гријехе, било учипом пли пропустом проузроковане; за тијем слиједи потпуно испитивање савјести. А да ти се то испитивање савјести олакша, о грјешни човјече! прочитај ниже стављена ппгања, која ти' могу као упуство послужити, па размишЉавај о њима, па им смисао удеси према свом душевном стању. Но ни близу