Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 446

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

једају и свето чувају. У спољњој управи цркве биће ми тачност, савјесиост и несебичност правило, а чиста љубав према цркви и народу исходтиите и покретач свему. Како је црква православна мајка народној нпголи и просвјети, то ћу настојавати из свијех сила својих, да се та света веза изме^у мајке и кћери никад не поремети , него да једна другу благотворно потпомажу, имајући обје узвишен задатак, да просвјете ум, облагороде срце и упитоме нарав људску по узвишеној сврси земног бића свога, а „ све у славу Бога великога ". У свему раду свому призиваћемо у помоћ велику милост Божију, јер „ без мене не можеше нитта чициши " (Јов. 15. 5.) вели Он, и у опште трудићемо се, да вам с овога мјеста бесједимо језиком и начином, каквим нам црква и узвишено дестојанство наше налаже да бесједимо. А сад теби, Боже, источниче свнју блага, за превелику милост твоју, што си је излио на недостојног слугу свога нека ; је част и слава! Чуваћу врата светог дома твога као будан стражар до пошл.сдњег даха земног жића свога; пашћу стадо твоје, које си искупио цијеном пре: свете крви своје као добар пастир, који не бјежи као најамник од оваца својих, чим вуци навале на њих, него (који) полаже душу своју за овце своје, кад год то од потребе буде, Ти познајеш мене, познајеш душу моју; ти знаш све осјећаје срца мога и видиш тежње живота мога са свима манама и недостацима мојима, па ми не ускрати у великом и , трудном звању моме благодатну помоћ своју; сачувај ме од заблуде словом свете истине своје; Духом својим светим ражени око мене таму, да у свјетлости присутности твоје боље видим славу славити пресветога имена твога, и приносити теби

бескрвне жртве, најмилије даре, као „ твоја од твојих ", да их милостиво примшп за спасење свмјех вјерних својих ,,ггк сеатми и пр(НЕБ(снкж и л»к1сленнкш скои жерткжникт*". При.несавши тако Богу на жртну првијенце свете службе своје са најдубљим страхопогатовањем обраћам се слици овој (Његова Величанства), која је изложена овдЈе, да у свечаном чину инсталаци је моје невидовно покаже присутност ГБегова Величанства, премилостивога цара и краља, узвишеног господара вашега и мога. Вјерност и оданост, што сам је заклетвом положио у руке 1Бегова Величанства, положила је црква православна и витешки народ српски многовјеком већ историјом својом. Љубав према отаџбини, цркви и народности, то су три аманета прошлостн, три светиње народне, које сачињавају једну тврду и нераздјељиву цјелину, од које се неда једна отргнути, а да се другој самртне не зададу ране. На као што сам нз дјетињства свога љубио цара и отаџбину, цркву и народност своју љубављу синовљом, тако ћу то н одселе чинити и само ме смрт одвојити може од те тројаке љубави, у којој налазим спас цркве и народа свога, почетак и свршетак одличног посланства свога и као поданик, и као син цркве православне и витешког иарода српског. Ваша Преузвишеносши! Највшпа милост 1Бегова Величанства подвостручила се на мени тијем узвишеним чином, што је благоизвољело Вашу Преузвишеност одредити за свога повЈ - ереника при свечаном чину инсталације моје. Обрадовао сам се гласу томе, јер сам знао, коликим је заслугама украшена свијетла личност Преузвишености Ваше, коликим Ј "е вјенцима славе окићена витешка глава ваша. Ријетке и одличне врлине духа и срца вашег узвисише вас и посадише цару и