Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св 9.

Е.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 445

„дк1\'ан'|Е челок^кк^, солнце -И1ј)8"; он је средсриједа свијем вјернима обласне цркве своје, ван које им живота животу нема. Па кад посмотрим ово звање свето и велико, кад разгледам разгранате дужности његове, а помислим на ан!ђеоску чистоту срца, мисли и жеља духовиих, којом се чувар вјере, анђео цркве, послан на службу, да спасава оне, који хоке да се спасу, одликовати мора; кад се сјетим, да су пред овијем достојанством говјели и пред величином дужпости његових презали и најодличнији умови и свјетила цркве; кад чујем Великога Басилија, гдје говорц Јовану Златоусту: „нш си ме бесједама својима (о свештенству) шако заплашио, да не владам више собом и (књ. IV.), ил' Јована, гдје му одговара: „ немој ме, молим ше и иреклињем, ја знам добро, како сам слаб и немоЛан, а како је узвигиена служба свешшеничка и шешка уирава њезина. Јер су олује, тшо штрссају душу свешшеникову много чеш&е од оних, гишо их замеЛу вјетрови на мору ". (Књ. III.), ил' кад чујем апостола Павла: „ Н ја бијах марЈ вама у слабости и у стуаху и великом дрхшању " (I. Кор. 2. 3.), а помислим да то говори муж, који је љубио Хрнста више него ико од земнородних — муж, који је узнесеи био до неба трећега, н посвећен у неизречене тајне божије (II. Кор. гл. 12. 4.), како онда да не застрепи душа моја у овом тренутку пред тежииом одговориостп, игго је данас на се прима? Што би могло охрабрпти грешност моју, да се оиа поред свега овог, што рекох п чега се сјстих, попне на ово узвишено мјесто, те се примих службе, у цркви Христовој највеће и најтеже, одговорности пуне и препуие? Тврда моја бјера, да се у цркви Хрнстовој нпшта не догађа без воље Божије и благог промисла ЕБеговог, охра-

брила ме и окријепила у овом тренутку, кад сам примио свето звање архијерејско. По тој вјери није могла смјерност моја без вишега одређења уз многе мане и недостатке своје ступити у збор мудрих и одабраних архијереја свете цркве Његове, јер есакое дданјј еллго и ксакт! дарт* сокершЕм г к скк 1 ше естк, срдАн ц> отца ск-к» тшк г к ", а њему се хтјело: г да учини са мном чудо доброте и (Пс. 85. 17.) „ и да у слабости мојој иокаже величину благодати своје " (П. Кор. гл. 12. 9.) Руковођен том светом вјером, а окријепљен благодаћу Духа светог, пун одушевљења и љубави одазивљем се материнском гласу цркве своје, и по трећи пут ево нзидох, да примим њезин свети дар, у тренутку свечану, пред лицем светих представника њезиних и Богом благословене и освећене власти државне овај пут дар највећи, за који слабост моја уздарја нема, да ђаконство, настављено презвитерством, архијерејском завршим службом, како би таланте, до сад примљене, новим умноживши талантима у дан су^ени могао чути овај утјешни глас: „слуго ДОбри И вјерни у$и у радост госиодара свога ". (Мат. 25. 23). Ступајући дакле данашњим даном на попрпште, на које ме стави уз благослов цркве највиша милост ЕБегова Величанства, премилостивог нашег цара, краља и господара, прво ћу нагласптн, да ћу свету православну вјеру, коју сам данас овдје јавно исповједио, правила п установе светнх васељенских II помјеспих сабора и светих отаца наших до коица живота свога не само сам истовјетно нсповпједати, него н настојати, да и вјерни моји у повјереној ми мнтрополпји зворничко-тузлапској то исповијсдаље, правпла п устаиове као свете темеље нсраздвојно и неизмјено испови-