Bosansko-Hercegovački Istočnik

Ов. 9

В.-Х. источник

Стр. 413

ттрекрасна вода пазвана „Буна", која мало ннже у исто-именом селу, у Неретву утјече. Узгредно ћу да споменем, да баш на извору, под огромном и једноставном стијеном, налази се кућа коју саградише Ризван-беговићи, за вријеме својега аговања у селу Буни. У тој кући смј ештени су гробови двојпце турскијех светаца 1 ), један топуз и пустећија. У престолници нашега славнога Херцега, порећи се не да, да црквату прво постојала није, али на жалост, дуга периода времена и непријатељска рука покрила је и у пепео учинила и посљедни заостатак спомена, који би нам историјсгси показао и очигледно преставио дом молитве, који се блисташе негда у Шћепановој прејестолници. Затрпан је онај храм гсога је можда Херцег, или његов прешаственик, подигао, и данас мјесто тога видимо други величанствени храм, којим се поново украси „Шћепанова пријестолница". Према томе, кроз толика минула времена, данашњим даном можемо се сматрати сретнима што на средини престолнице нашега војводе видисмо цркву, чусмо пјесму Божанствену, и оглас — светих звона, који нас посјећаху и у прошлост враћаху, на глас — топова, гсоји негда пуцаху са града нашега славног Херцега. Данас се, велим, у замјену топова поставише звона, која подигоше Срби из Благаја, а уз припомоћ остале браће по поносноој Босни и кршној нам Херцеговини. Трудољубиви и узор Срби НТћепанове пријестолнице, лањске године отпочеше ово велико и богоугодно дјело, па уз припомоћ као што рекох, све браће, али највише уз припомоћ славне и одличне општине нашега престолнога града Мостара, за годину дана доврши се и осталим придружи овај свети храм. Огријешио бих се овом приликом, а да не истакнем ријетку заузимљивост и неисказани труд честитих Срба: Јове Лучића и Спасоје Скочајића, из Благаја, који пренебрегоше трговину и своје домаће послове, па неуморно дневно и ноћно трудише се око подизања овога светога храма. Овакови ваљани и трудољубиви Срби могу да послуже за примјер, углед, дику и понос нашој браћи ') У истој кући налави ое једна породица, ивмеђу чијих чланова увијек је по један хоџа, који странцима тумачи историју и живот истијех светан,а, али тако нејасно, да при свему томе што сам га слушао, ииак нијесам ништа разумо, осим то, да један лежи онде има већ 450 година.

по Босни и Херцеговини. У исто вријеме треба да изјавим захвалност и благодарност поглавитом госп. престојнику Драганићу, који поруши Неке препреке, што овоме послу на путу стајаху, и који се је од почетка па све до свршетка овог светог храма заузимао и настојавао што је већма могао, да се доврши ово нлеменито дјело. Радом и заузимањем овакових људи, Срби подигоше овај свети храм и словом на камену зарезаше у спомен и част светога Оца Василија Острошкога. По свршетку храма позваше његово Високопреосвештенство госп. мнтрополита Серафима, да благословом и молитвама припреми овај свети храм и у њему св. олтар на престолу његову могла свргаавати бескрвна жртва. Нзегово Високопреосвештенство радо се одазвало томе позиву, па и кренуло из своје резиденцје 14. августа у 7 сати из јутра, да изврши ово велико и богоугодно дјело. Истога дана било је на огсупу много свештенства и народа са више страна Херцеговпне. Вечерњу је тачно отпочео у пет сати по подне преподобњеиши игуман и надзиратељ мостарског протопрезвитерата г. Христифор Михајловић, са парохом г. Христифором Милутиновићем и ђаконом г. Правицом. Његово Високопреосвештенство допратили су у цркву многи свештеници и обучена дјеца, а за њима је гомилама нагрнуо народ у цркву. На вечерњи пјевали су похвале достојно: госп. Ш. Шаниковић, свршени богослов, и учитељ коњички са пречасним надзиратељем требињсгсим Ристом Кочовићем. По свршетку вечерње Нзегово Високопреосвештенство отишло је у пратњи свештеника у стан, трокатну кулу г. Јова Лучића, који је у споразуму са одбором и мјесним парохом г. Хрпстифором Милутиновићем, приредио био конак, како Нјсговом Виеокопреосвештенству тако и свима свештеницима и присутним клирицама. Сви свештеници, којн дођоше на овако лијепу и једва дочекану свечаност, бијаху у вече за обједом са Шеговим Висогсопреосвештеиством ; објед је приредио српско-православни одбор у Благају. Том приликом Нзегово Високопреосвештенство дало је озбиљни свој архипастирски савјет и поугсу, како да се сјутра дан владају свештеници, и којим редом да се подижу здравице при ручку, који је исти одбор приредио.