Bosansko-Hercegovački Istočnik

|ј *р. 414

в.-х. источник

Сјутра дан, лицем на Госпојину, почета је јутрења тачно у 7 сати. Мало прије свршетка јутрење дошло је Његово Високопреосвештенство у пратњи многог свештенства. И тада је почета главна функција да се свршава, наиме почело се је освјештање храма, при чему је особито и изванредно испала литија, у којој учествоваше нреко 4.000 душа За вријеме исте међу народом владаше ред и мир на удивл>ење, без да је кога било предпоетављеног, који би имао на то пазити. Овај јуначки и храбри народ од радости бијаше занешен; из литије очима гледаше на развалине града Херцегова. па један другом говораше: Сретнима се можемо сматрати што видимо овај св. храм у бившој резиденцији нашега славнога војводе. По свршетку литије настављен је дал>и рад освештања цркве по прописима устава наше св. цркве и односном обреду, а по томе је отпочета је бозкаствена литургија. Пошље многољествија Њг.говом Величансшву нашем иремилостивом Цару, Његовој Свешости васељенском Пашријарху, и Њг.говом Бисскоиреосвештенству и народу, Преосвештени г. митрополит говорио је бесједу у своје вријеме, коју са дозволом ЕБеговог Високопреосвештентва доносим у овоме чланку: „Благочестиви Христијани и ! „Ево, помоћу Божијом, заузимањем, трудом и радом овдашњег српско-православког народа, постигосмо давно жељену цијељ, свету намјеру и неопходну потребу. У старом граду Благају негдашњем знатном граду дичног нашег претка и господара Херцега Шћепана, попуни се оно, што је прије одавно постојало, и што је зуб времена, још од пантпвјека уништио, а то је православни храм, дом Божји. Побожни потомци славних својих прађедова, одани ватреном љубави наспрам своје свете православне вјере, немогоше више ову многопотребну оскудицу трпјети, већ одлучно прегоше свима силама, сами доста жртвоваше, а у ту сврху обратише се за милостиву помоћ Високој Земаљској Влади и оближњо] браћи својој, те помоћу свијех, благодарећи Господу Богу, подиже се и даиас видимо довршен овај свети храм. Ради тога скупимо се овђе данас, да духовном радошћу, скрушеним срцем, веселом душом

и ведрим челом, по дужности хришћанској пропратимо ову данашњу значајну и радосну светковину, освећење овога храма •, кога данас божаствена благодат светога Духа, својом жпвотворном моћи и небесним даровима освећава, кога и наша смиреност у исто вријеме посвети у славу и част Божјега угодника и српскога свеца Василија Осшрошког чудошворца. Радујте се браћо, радујте се благочестиви Христијани, овој новој накнађеној тековини, посредством које ће благотворни плодови свете православне науке Христове, много користити српско-православном народу нашем. — Радујте се духовном радошћу, што сте отпочето свето дјело, поред многих тешкоћа, труда и муке са великим пожртвовањем, љубави и слогом брзо довршили. Захвалите Господу Богу, који вас је удостоио, по Његовој великој милости, да ово дјело довршено видите. Али, да стварно посвједочите трајну и никад непоколебиму љубав вашу према светом храму, према православној вјери својој, то је тек оно главно, што се сада и вазда захтјева од вас и од млађих потомака ваших; да побожно и богоугодно по светој науци православној живите, међусобно у слози и љубави, потпомажући један другога, и радећи један другои само оно, што сте ради да и вама други ради. Даље, по ријечима Христа Спаситеља: да љубише Господа Ђога свим срцем и свом душом својом, а ближњега свога као себе сама. Као архијереју и духовном старјепшни спада нам у неизоставну дужност, да вам препоручимо: да сваке неђеље и празника похађате св. православну цркву у што већем броју, и да се што више хришћанским врлинама обогаћавате. Дреиоручујемо вам да вам буде вјера ваша ио добри/ем дјелима вашим, унутрашње, стварно и жива : а ме само иривиднош&у иод сиољашњим изгле с )ом и ријечима; јер је такова вјера мршва ио ријечима светог Апосшола Јакова. Да би све ово у пуној мјери постигли, потребно је велике одважности, ради тога потребно је да човјек себе позна, што је по казивању светих отаца тешко. Познајући велим човјек себе, тим уједно и своје претјеране и неваљале тежње замијени са врлинама науке хришћанске, страхом Божјим и вршењем заповједи његових.