Bosansko-Hercegovački Istočnik

В.-Х. источник

Стр. 415

Таковим упознавањем себе и одлучном вољом за поправљање, не само што ћемо себе усрећити тјелесно п душевно, на овоме непостојаном привременом животу, који прође као тили часак, већ и у вјечном и небесном живиту удостојаћемо се блаженства и вијенца славе, каји Бог обребе онима, који га љубе. Родитељи, учитељи и старјешине народа, треба да предљаче примјерним радом и животом своме потомству, свуда и на свакоме мјесту, јер само онда наука њихова имаће успјеха, п сјеме њихово пашће на плодну њиву, у којој ће наћи мјеета да се дубоко убокори. Старјешине народне велим, треба своме млеђем нараштају да предходе у свему оном што је добро, лијепо, племенито и узвишено ; јер само на тај начин створиће потомству своме срећу и будућногт. Таковим радом најбоље ће показати да љубе вјерусвоју, милу нам народност српеку, да иочитују цркву и штите њене свете заповјести и установе. А то захтјева браћо, од вас и овај ново-сазидани храм, т. ј. треба да се преобразите из својих рђавијех дјела, која су с пороцима скопчана, а да се преобучете у нова дјела, која за собом срећу, напредак и благост \ње доносе; јер иначе све жртве и труд који уложасте око овога светога храма, био би узалудан, ако се не би обновили ви, као и овај св. храм. Поред љубави ваше, благочестиви Христјани, према овоме светоме храму, дужност вам јо најсветија љубити своју српску школу и подизати је; јер гикола и црква јесу два али нераилучима фактора , којп прппремају човјека како за времени тако и за вјечни живот. Школа је завод просвјете, који облагорођава срце, оплемењује и његује душу, даје потребног и побожног знања, како ће од ваше дјеце бити добри, паметни и разборити људи. Дјеца ће употребљујући знање, које им се обнлато пружа у српским школама, бити од користи у првом реду себи, затим умјеће вјерно да послуже цркву, државу, и да се постарају о благостању милога им отачаства. За побожно образовање дјеце своје к-к джћ [8днм, даваће те тешка одговора самоме Господу Богу, исвака извина и немарност за релијозно-морално образовање дјеце ваше не ће проћи без тешких казна. Ако школу ме љубише заиста не љубите ни цркву, јер школа и црква су једно и нераздвојно, па тек једна помоћу друге може да постоји, као

што и човјечији организам живи само дотле док у њему постоји душа. Љубављу и слогом можете све постићи, а ђе тога нема ту све назадује. Надам се, благочестиви Хришћани, да ће те увиђети ваше потребе и недостатке, те настојати да све оно, што је корисно и богоугодно од свега срца примите и настојите постигнути. Надам се, да ћете се и у будуће старатн за подизање цркава и школа, у свима мјеетима наше миле домовине, која још до данас у тим потребама оскудјевају. То нам је дужност, коју сам Божји закон налаже, а државне и грађанске власти слободу и потпору нам дају. На кад је тако благочестиви Хрнстијани, прионимо од свега срца и све душе своје са ватреном љубави и пожртвовањем, те подижимо ове двије најсветије, најспасоносније установе, своју цркву и школу; јер нам у њима лежи спас, срећа, напредак и благостање. Ове еу установе и прађедови наши ватрено љубилн и нодпзали, али је многе дуга периода времена уништила, а многе су се престале звати заводом спаса, због наше немарности. Најстојмо браћо, у будуће, порушене храмове и школе подигнути, упражњене попунити^евуда ђе потреба изискује, па тада ћемо смјети казати да смо достојни потомци својих прађедова, који нам то у аманет оставпше. ЈБубав и слога са побожним знањем, све може учинити, па нема ништа што би јој рад препријечило. Све ово браћо, може се добити само у цркви и школи, у таквим заводима просвјете, које до гроба треба да потпомажемо, и од свога залогаја да откидамо а у ту цијељ да дајемо. Када би за ту цијељ уштедили од сујетног и непотребног накита, затим раскоша, који чинимо у нашем животу, на то прпложили просвјетним заводима, колико би данас напреднији и бољи били ? Настојмо браћо, у будуће чувати се тога, а на олтар сво]е православне цркве и просвјете све веће материјалне жртве приносити; јер без тога не можемо ништа учинити, и свијет би нам овај пзгледао као нека затворена кшига — нама неприступна. На пошљетку благодаримо, благочестиви Христијани, сви заједно Господу Богу, који нам је дао здравља, снаге, моћи и одушевљења те овај св. храм подигосмо, који ће служнти Њему на еллву