Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 46

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

сано, да га зет његов, капетан једнога брода, случајно показа енглескому гувернеру Кајту. Овај позове Франклнна к себп у Љшдон, и обећа му новаца за штампарију. Франклин пријеђе океан, али, кад дође у Лондон, показало се је да га је Кајпт преварио. Изгубивши све што је имао, и претрпивши много туге и губитка, Франклин се поврати год. 1726. опет у Фпладелфију. На путу иреко океана, упозна се он с богатијем трговцем, који га у8е к себи за помоћника. Но за годину дана умре тај трговац, п Франклнн остаде опет без мјеста. Међу тијем, ои ннје ни мислио вшие, да буде помоћник, јер је непрестано сањао само о штампарији, и Бог му поможе, да шгђе такога човјека, с којим је почео издавати часопис, који се одма свима допао и до,нио Франклину редовни доходак. Прнмившп се посла, он није ни једног часа дангубио већ се непрестано бавпо послом, читао, писао и власторучно извршпвао сваки штамнарски посао, шта више п папир је пз завода доносио сам у штампарпју. Кад му је његов друг примјетио, да не треба, да се мори с таким прљавим послом, Франклин мује одговорио: „ Зчшш. брате, — то је ишшр. а он ја свјетлост и добро — за народ. Ја сам сретап, да могу својим рукама иослужити иросвјети народа и то нијесу биле празне рпјечп. Својим календарнма, часописом, књижнцама, заиста је подигао Франклин у народу побожност, наравственост, штедљивост, поштење, искоријено је у неколико п пијанство, научио је да треба днзати школе, и њега су прозвали оцем и просвјетитељем отаџбине. Родине 1730. Франклин се ожени. Посао му нђаше добро и он постаде богатијем човјеком, но никада није напу-

штао посла с примјернога добродјетељнога начина живота. Кад су неки питали Франклина, како је оп. будући спрома у младости, могао стећи тако брзо огромно имање, он би свакоме одговорио: „Ето, брате, врло лако. Купп себн арак папира, сашп малу књпжицу и на сваком листићу наппши по једну ријеч. И то: на 1-вом напиши: марљивост , на 2-гом: Лутљивост, на 3-ћем : ред, па 4-том: одважност , на 5-том: штедња, на б-том: љубопитљивост , на 7-мом: искреност , на 8-мом: поштење , на Г- . ом: ум/ереност , на 10-том: чистоКа г.а 1 1-том: дугиевни мир , на 12-том наривстсс.чост, на 13-том: смјерност. — Прочмтај ту књижицу сваке вечери послпјп молпгне, н ако си које од овнјех 13 прпвпла ма како иарушио, наиравп у кмвпжпц I мали потез. На крају године прегл 'дај, какова тн је књижица: чиста или исп ;сана потезпма. Ако је чиста значи, да сп добар човјек, а ако је много потеза у њој, сашп о новој години другу књижицу, II постарај се, да на крају те године буде књижица скроз чнста, н онда ћеш битп богат п срећан 1 ". Један ро^ак Франклпнов, чувши за његово богаство, написа му ппсмо, у коме молн да га научи како се стјече богаство. Франклин му је одговорио ово: „Кад сам ја био још мали, добио сам једаниут од мојих ро^ака неколико гроша на дар. Весео због тога, потрчнм одмах у дућан, да куппм каку играчку, но на путу сретох једнога дјечака, гдје свира у свиралу. Ах, помислих, како је лијепа свпрала! Еј, кад би ми ју он продао! И ја понудпх томе дјечаку за ту свиралу сав свој новац. Дјечак тај бијаше паметниЈи од мене, радо мн даде свиралу, и узо сав мој новац. Престави себи моју срећу, кад сам ја по цио дан