Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 118

В.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

ставио је св. Ћирил славенску азбуку, те заједно са братом својим и са неколико сатрудбеника почиње преводити Еванђеље и друге свештене и богослужбене књиге. Славенска азбука би1аше састављена помоћу грчкијех слова. За оне славенске звукове, којих не бијаше у грчком језику, узе св. Тшрило знаке или слова из језика јеврејскога, коптскога и других. То је први и славни подвиг св. Ћирила, темељ великог дјела просвјете Славена. За овијем слиједи други веома важан подвиг св. првоучитеља ради просвјећења Славена: а то је пријевод Еванђеља и у опште књига свештенијех и богослужбенијех на славенскијезик. И понајприје су се чуле на славенском језику величанствене ријечи еванђелиста Јована Богослова: »Ет! нлчл.т^ С/шко, и Слоко е -6 кт * БогН, н Когг С.шко (гл. 1.). Испунила се света жеља Славена! Од тога времена настаде за њих нов живот, појавила се могућност њихова самосталнога духовног развитка помоћу славенске азбуке, и под благотворним утјецајем славенске проповједи и појмљивога богослужења. Па за то остали живот св. браће преставља једну дуготрајну борбу за славенско писмо и за славенску цркву с непријатељима њезине свете проповиједи. (Наста

Живот пун чемсра и бриге! Овети Ћирило и Методије, полазећи у Моравску кнезу Растиславу с даровима и писмима од грчког цара, знали су, да их чека тешка борба с разније^ сметњама и неприлпкама са стране латинскоњемачкијех непријатеља Славенства. Прво, они су ишли у област, на коју се већ није простирала власт цариградскога патријарха. већ ко]а је била потчињена римском папи тако, да су они тако рећп ишли у туђ манастир са својијем уставом; друго, одношајп међу цариградским патријархом Фотијем, бившим учитељем св. Ђирила, и римским папом Николом I. бијаху у то вријеме непријатељски, тако, да св. браћа ни на какав начин нпјесу могли рачунати на благонаклоност папину; а треће, домаће њемачко свештенство бијаше незадовољно е тога, што је оно њиховим доласком било сасзим излишно. . И тако су Тшрид и Методије знали, да су сви, почамши. одозгор од папе Николе I. па до пошљедњега њемачког свештеника у Моравској сви против њих. За њих је био славенски народ и кнез Растислав, који је с нестрпљењем чекао њихов долазак Но ништа није смутило св. браћу: они су вјеровали на Божју помоћ у њиховом светом дјелу, вјеровали су у духовну силу и моћ славенскога племена, — п одоше у Моравску. ће се).

ПРАКТИЧНО РУКОВОДСТВО како треба саборно служити св. литурђију са ђаконом и без њега. По Ј. Кутепову и другим изворима, написао: Златоје. (Наставак).

Велики „вход'а". У вријеме ијевања херувимеке пјесме отвори З^акон царске двери, н сви свештеници тајно моле Господа Исуса Христа 1 ), да очисти душу и срце њихово од злочестих мисли и жеља, И да ИХ „СПОДОЕН Не ОСбЖДЕНО ПрЕДСТЛТТЈ." пред св. пријестолом Љеговим и нринијете

Ј ) С |8ж. лит. стр. 73; Погој . к-к из^ч. 1'ет. Николмкиго сгр. 420; о когомУж. Прлк. ЦЕр. [К. Соколокд.

св. дарове. „Никтожс достоннх"... тако се почиње молитва. Посље те молигве чтају свештеиици тајно 50 псалам и „умилителне" тропаре 2 ). г Вакон тајно чита тај исти псалам и тропаре, па кади олгар и народ. Посље како је ђакон свршио каЈјење 3 ), чита први свештеник трипут 2 ) Нсто\ Погок. кг 4381. 1 г гт. Нико.гкгклго ; стр. 420 — 421; 0 когом&к. Прлк. цвр. ск.Соко.шкл стр. 92. 8 ) Т1сшо стр. 420.