Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 179

II. Повеља манастира Тврдоша од год. 1696. Повеља, коју је госп. С. Пјешчић објелодаиио у нрвоме „Шематизму херцеговачко-захумске митрополије 1 ', год. 1890., стр. 126—127., а у српском пријеводу, чува се оригинал код српско-православие општине требињске. Та је повеља писана на кожи (рег|*атеи*и) и то црним и зеленим мастилом, а негдје и златном бојом особито горњи реци. Горњим крајем повеље над писмом — извезене су, колико четири прста ширине, гране и разни ратни знаци, међу којима је у средини грб републике — крилати лав. ПТаре се протежу лијевим и десним крајем повеље до на дно, али су овуда по половици одстрижене -— као код тапије. Повеља је добро сачувана, само је у средини на прегибу мало иструнула, а тим и пет до шест ријечи оштећено. Оштећене је ријечи неко попунио на комадићу папира. Повеља је дата — како се пз ње чита за владе дужда млетачкога — Силвестра Валерија 1696. год. Нектарији, владици херцеговачкоме — главару од тридесеторице калуђера требињских и херцеговачких, који још год. 1693, прибјегоше под окриље господства млетачкога, а њом им се потврђују од 12, октобра 1695. г. оне земље и виногради, које имађаху подТурцима. Ту се потврђују добра калуђерска, односно манастирска, али се не спомиње име манастира. У опису „Манастир Тврдош" (Шематизам херцеговачко-захумске митрополије, 1890. стр. 44) налази се ово: „Доба разорења овога манастира било је у оном добу, када је владика, Нектарије Г!!) са тридесет калуђера израдио у млетачког дужда (1696.) да може ступити под млетачко окриље, и то сигурно ондје гдје је данас манастир Савина, гдје се и све старине налазе, како од манаетира Тврдоша , тако п од Треаињскога а . Ту дакле писац није начисто с повељом, јер објелодањујући је у истом „Шемат." (стр. 126) не зна гдје би је приписао: Савини, или Тврдошу. Но ипак се из горњих редака може судитп, да је Нектарије израдио и прибјегао г. 1696. под окриље млетачко — оставивши са тридесет калуђера своја огњишта — и настанио се ондје, гдје је данас манастир Савина; на што му дужд и повељом потврди.

Још се боље то види из описа „Манастир Дужи" („Шемат."), гдје се на стр. 39 вели: „Кад се манастир Тврдош порушио, не одоше сви калуђери са владиком Нектаријем (ајс!) у Боку Которску, но неки осташе на манастирским торииама , које су биле ондје, гдје је село и манастир Дужи. По томе се разори манастир 1696. год. — „а калуђери из Тврдоша са свима књигама и утварима пријеђу под власт млетачку, која им је дала потпору са ријечима: „„Ови еу нам доста помогли, да ове крајеве (в1с!) придобијемо од Турака"" — („Шемат.", стр. 40), те у придобивеним крајевима потврди дужд млетачки земље и винограде Нектарији и пребјеглим калуђерима —- повељом (? !!) Повеља је дакле по „Шематизму" на сваки начин од манастира Савине! У цптатима ученог г. И. Руварца о „Зажабљу" (Гласник земаљ. музеја, 1890., књ. I) спомиње се на стр. 12 ово: „8о шПепуагГел 81сћ &егшШ§ <1ег А1>1 уоп ТгеБтје тгк зетеп Мбпсћеи Ш1 с! Дег Оетет<1е <1апп Гак!: с1ак ^апге Ророуо ро1је (1. с. Рацттапа 1688. II. 8ет.) " Тада бијаше требињски манастир Тврдош узгор,када се он и калуђери (1689.) драге воље предадоше царској војеци ауетрииској; но на стр. 13. (Гласник) како се види — год. 1695. не бијагае више у влаети царекој : „Пошто Никшић, Пива, Моетарско поље, Требиње, Попово и Читлук са Жажабљем и унутрашњим земљиштем бијаше све пало у млетачке руке (год. 1695.)..... Дакле 1695. год. паде Требиње у власт млетачку, као и год. 1688. „дио требињскога котара и Жажабља" (Гласник, стр. 13). Да ли је тада (1695.) био чптав требињски манаетир —• Тврдош, или не — то се не спомиње, но да је био 1688. и 1689, видјели смо. Госп. В. Клајић говорећи о Требпњу у „Ор18 гетаЦа", св. Ш., пише на стр. 173. „Тге1лпје Тцјабе пекос 81е1о ка1о1Јеке ћјккирјје; а и $атов(;апи Тег(1оЈи кгај Тге1)1пја 81:о1ога8е (1ир;о §тско-18^обп1 1>18кир 81оп8к1 (зуе До §■. 1693.)" Даље наставља на стр. 174. „Х>ин, ве1о 1 «1а,чоVIII ргауоз1ауш аатоб1ап икојет је^. 1693. —1777. 8 *о1оуао ^гско 1з1ост 1>1зкир га Негсе^отти". По томе 1695. год. не нађоше Млечани у цијелости Тврдоша, но га још 1693. разорише Турци, када потискоше Млечане, а нрпојегоше: „шоће Роро1аг21опе (1а11е апћеће 1ого аћћагшш, а пе! 1иосо б^еззо, е 1ого Мопаз1епо пЈоиј Н 1геп1а