Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 и 5

Са1о^еп, 8асегс1оп, е Еа1С1 сће ^1аз1 (Нес1его а11а ДеуоЉпе <1е11а В^попа Иовгга 1' аппо 1693." (повеља). — Друкчије не пише ни учени госп. др. Јиречек, гдје вели: „ 1т АпСаиу <1ен XIII. Ј. 8(лЛе(,о 84. 8ауа Даз Нг^гЈппп Шг Сћ1кт 111 8гоп ■, Јег Вкзсћо&Пг луигЈе јеЈосћ Л-ићгеШд 1п Лав 1ппеге Лез ЕапЈез ићегЈга^еи, ће!апс1 З1сћ 1П Дег ТигкепгеИ; Бе1 ТгеЦпје 1П <1еп ћепасћћаг^еп К1озСегп Т\ч'(1о« (169Ј. вегзНЈгГ) ипс1 бра (сг 1п 1)им Ш1с1 луигДе 1777. л г оп Лет егвСеп ГапапоЉсћеп ВЈвсћоГ АпНиток пасћ МовЈаг л т ег1е^(". (НапЈекз(;га88еп, р. 26). С тога је у „Шематизму" година 1696. погрјешна и криво узета из повеље, као и то да се у освојеним крајевима — Боко Которској (!!) исте године 1696. потврђују стара. добра калуђерима, када повеља говори: „с11 12. оМоћге 1695. 111 ћ!о1е (11 (еиеге 111 осаИоп Н Теггеп!, е ћ У1§па(ј сће ро88ес1епапо 111 сЈие11е регИиепге вбИо И Тигсо, е сћ' егапо " Дакле, гдје бп на другом мјесту могли тражити земље и вннограде, који прије под Турском бијаху, а сада у моћи дузкдевој. него опет \ у Требињу — око Тврдоша. Зар да лутам око Савине, као и Шематизам ?! Или да припишомо сеобу калуђера под Шектџјријем , кад и Шемат. зна 1 ), да је „ Саватије " пошљедни у Тврдошу био на владпчанској столици, и за кога је 1693. год. манастир порушен; а он с братијом исте године (сигурно прије разорења Тврдоша) пребјегао у Новп под окриље господства млетачкога, гдје је већ власт млетачка била и гдје Саватији дадоше један „ чардак " у коме ће он п калуђери становати. Зна и то, да нсте год. 1693. ступи Дужи са мптрополитском столицом мјесто Тврдоша, на којој сјеђаше „Нектарије", кому након освојења Требиња 1695. год., као поглавици од тридесет повративших се калуђера из Новога у Дужп даде влада млетачка 1696. год. повељу поврх добара тврдошких, која припадоше манастиру Дужи — са ријечима: „Ови су нам доста тгомогли, да ове крајеве придобијемо од Турака". По томе: може ли бити повеља, која се чува код српско-православне општине требињске — манаетира Савине, или кога другога, но Тврдоша ?! У Чајничу , 1891. год. Ст. Р. Делић—Требињац. Ј ) Испореди „Шематизам", стр. 8., гдје су митрополити. III. Народно предање о манастиру у селу Дривуши код Зенице. Село Дривуша лежи 1 сахат далеко од Зенице а у близини чувенога села Јањнћа — у коме веле, да је било сједиште босанских дједова. — У горе поменутом селу постојале су развалине, за које народ прича да је био манастир. О томе постоји ово предање: Прије пропасти босанскога краљевства живио је у Јањићима неки властелин, коме су припадалп Јањићи и сва оближња села. Исти властелин био је тутор дривушкога манастира. Од породице иетога властелина, затекла су се два потомка прн провали Турака у Босну. Старијем брату било је име Петар а млађем Јанко. Петар бојећи се за своја добра пригрли ислам, и постане поглавар читавог травашског мутесарифлука (окружја 1 ). Јанко се нехтједне превјерпти те остане на евојим и братовим добрима у Јањићима. Док је Петар био у Травнику штитио је свога брата као и манастир дривушки; али некаквом несрећом буде збачен, те дође своме брату да с њпм подијели добра, на којима ће живити. Браћа се нареде за диобу; те поставе границом једну ријечицу сада звани: „Абачнн поток". Потурчени брат не буде задовољан са диобом; те позове Јанка да поново дијеле. Јанко дође до „Абачпна потока", и ту се с братом састане; али се не могне погодитп на нову диобу. Потурченн Петар пође да убије Јанка; али га овај дочека и убије. Петра укопају спнови у његовој земљи с десне стране потока. — Послије неког времена дочекају братићи Јанка и убију га те га закопајус лијеве стране потока у његовој земљи. Исти гробови стоје и данас један с десне стране потока са турским надгробним камењем; а другп с лијеве еа надгробном плочом усправ стојећом, на којој је с једне стране крст а с друге полумјесец и звијезда, што народ овако тумачи: „крст казује да је Јанко био Србин, а мјесец и звијезда да је убјен од Турака". Послије кратког времена потомцп потурченога Петра ударе на манастир у Дривуши запале га а калуђере побију, и приевоје сву манаетирску земљу. Калуђери дривушкп држали су многу стоку, па како је у близини била слаба Како му је послије као потурчењаку бидо име народ не зна.