Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 255 7. Вјенчање мора свршити својствепи иарох брачника т. ј. парох, у чијој ппрохији брачпицп имају своје сталпо и редовно пребивалиште; — код особа, које немају сталиога и редовнога пребивалишта, парох мјеста, гдје бораве. Ако су брачнпцп из разпих иарохија, надлежан је за вјеичање — по обичају ове дијецезе парох жеников. Ако је надлежни парох одсута-н, или иначе спријечен , свршава вјенчање његов стални, пдносио за тај случај само постављенп замјеник. У осталом дозволом надлсжнога пароха може и други свештеник ваљано благословнти брак; ал' за вјенчање одговара у том случају не само свештеник, који га је свЈшип, него и парох, који му је за то дазволу дао. Дозвола се може дати само оном свештенику, >«>)"■ има ирезвише.рски чин, ттрит тада овој дијецсзи и није одлучен од епитрахиља. Она мора бити писмена, и власторучно потттисана од оиога, којп |е издаје; а може гласити на један или више случајева, само ти сдучајевп морају бити тачно и ттменице у н.ој назначеин. Ирема томе мора дозвола садржавати: име и презпме онога, војп је пздаје; име н презиме онога коме се издаје; име и презиме брачних другова, који се морају вјенчати, мјесто њихова преби вања п кућпи број. 8. Послије вјенчања мора свештеник, који је вјенчање свршио, псто у матицу вјенчаних увее.ти, а односне исправе брачних другова к себп на чување узети; ако су брачници из разпнх парохнја, мора још извијестити иароха невјестина, да је његову парохијанку Н. Н. са својим парохијанипом М. М. тога и тога дана, мјесеца и године по обредима свете православне цркве вгјенчао. На темел.у овога извјештаја мораће тада парох невјестин у свој домовни ирошокол увесши, да се дотична удала, н да је из парохије изишла, назначивши уједно и дан. кад се удала, а у рубрици ,,примједба" и за ко!'а. Л7". Наредба ова ступа одмах у живот. С тога се позивају сви свештеници Бо гом чуване митрополије наше, да се ири склапању и благосиљању бракова у будуће неодступно но њој владај у, имајући на уму, да ће у противном случају за свако ма и најмање занемарење дужности своје, у овом погледу најстрожије кажњенн бити. Осим тога морају протопрезвитери и све парохпјално светптенство ову наредбу у протокол, којп је за окружнице одређен, дословЦе преписатп и чешће прочитавати, како би у даиој прилици тачио и правплно по њој поступптн могли. Ако би коме свештенпку у наредбн овој што нејасно било, мора се ради нужнога разјашњења на свога окружнога протопрезвитера, а но потреби и на нас као епископа дијецезана обратптп. У Дотбој Т /Јзли , 9. маја 1894. А. Е. и Мптрополит Зворничко Тузлански: IIII К 0 А А И. с. р.

Св. 7

В .-Х. источник