Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7

Б.-Х. ИСТ04НИК

Стр. 263

к.пх неколицина, већ сва црква. Треба, браћо, да се сјетимо, да је ово вијек свеопште просвјете. Прошло је оно вријеме, кад је сељак морао бити у тами, јер нијесу школе биле иосијане тако гусго као данас. Данас се брине и државна н духовна власт о иросвјетн средње н ниже класе народа. Државна власт а негдје : —• гдје је могуће — н сам народ, подиже школе, а духовна власт налаже свештенству и учитељству, да уче дјецу науци вјере и ијенију црквеиом. Ое 5 ак, просвијећен у духу своје свете православне цркве, није впше незиалнца, који слуша сваке глупости, већ је то — иравн сии иравославне цркве српске. Куда год по» гледаш ио широком свијету, св)'да се народи просвјећују свјетлошћу Христовом и по т1 ШБу живјетн новнјсм ЈКИВОТОМ. Свакн час се чује и чита, да је по која стотина нновјераца примнла свето православље. У западној цркви био је обпчај покорити народ силом и наснлно их крстити. Такав дух не иостојп у нашој православној цркси, у којој влада дух кротостн и братољубља. Кад је Хрпстоф Колумб открио Амершсу, освојпше Шиан.олци најбогатије крајеве огљем н мачем, убијајуНи домородце, који до шнхове навале жпвнше сиокојно, мирно н сретно: стадоше пх злостављати и мучити, а ко неби хтно дати откупа ни иредатп се, тај бп бпо жив на ломачи сажежеи. Бјеснпло оспајача тако је било нелико, да су нх дивлзП домородци сматрали дивл.ацпма. Кад су једнога главара лл'дн црвене коже, којп се не хтједе драговољпо нредатп, метнули на иодигнуту »а н>ега ломачу н рекли му: предај се п крстн се, иоклонпће ти се живот п спрем.пено ће тп бптн блаженство у рају, он је запитао: а хоће ли и тамо у рају бптп такнјех бијесннјех бпјелијех људи? А кад му

одговорише, да ће пх тек тамо бити највише, он им одврати: „кад је тако, онда ја волим изгорити на ломачи, него живјети у таком рају, гдје ће бити дивљи бнјели људи". Међу оиима, који су гледали та варваретва, био је млади католичкн свештеник ЈЗартоломеј де — ЈГас — Казас. Још ирије, гледајући разбојства и отимачину шпањолскијех чиновника, потакнут хришћанским племенити осјећајима, одлучи он да буде анђео — чувар п учитељ тога несретнога народа. Он оде у Шпаннју н изради, да се томе иароду нризнаду њпхова људска права, и цио свој жнвот посвети апостолској служби. Као што дјеца окружују најбољега оца. тако п дивљаци окружаваху п.ега, гдје год би се само иојавио и сматраху га нослаником небеским. Но иепрнјатељи га узастопце пратпше, бојећп се шега, као мужа света и човјека од уилива, који је добно власт, да кривце због варварства казни. Но баш и не можемо наззати те иароде варварнма. Мексиканци бијаху иросвијећенн н без Јевроиејаца. Они имађаху уређене градове, код њнх се развијаше вјепгрппе, проналасци, па п наука. Међу н.има бијаше п астронома, који су знали кретаи.е тјелеса небеснијех и њихова годпна разлпковаше се само за 2 1 а мииута од бројања нашијех асгронома. Папа Павао III. морао пх је прпзнатп за „разумна бпћа" и одредпо је да им се даду свете тајне. Све ]*е то иошл.едпца неумрлога ушггељства и заузпмања Вартоломеја де ,1ас — Казаса, просвјетитеља амерпкаискијех нндијанаца. Измјеривпш ногама својнма за вријеме својега апостолства проСтор, којп је двапут већи од површнне земаљске кругље, послије неуморне борбе с неиријатељпма, послнје страдагва душевнијех и сваковрсне оскудице, престави се он 1552. г., у 92 години свога много-