Bosansko-Hercegovački Istočnik

'4

Стр. 248

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Ов. 7

опрезност код склапања брака; с тога се ваља у сваком таком случају на еппскопа дијецезана обратптп н од шега даље упуство исходитп. 5. Недостатак приволе родитељске, старатељске и државног суда, као надзорне сиротињске власти. Особе, које нијесу навршиле 24 годину, а нијесу судоеш ироглашене пунољетнима , ваља за склапање брака да имају прпволу својпх родитеља; ако су родптељи у томе несложни, нли ако је мати умрла, приволу само оца; ако је отац умро, или судбено проглашен умоболнпм, слабоумним. или распикућом; или ако је кажњен на тешку ил' најтежу тамницу преко године дана; или ако се самовласно у иноземство иселио; или ако је одсутан преко годпну дана, не дајући гласа о свом боравишту, приволу свога за тај случај постављенога скрбника и надлежнога државнога суда. Малољетници из незаконитога брака треба.;у оснм приволе свога скрбника, још и приволу свога надлежног државног суда. Особе, које су навршиле 24 годину, ал' није ма из ког разлога очинска или старашељска власт судбено продужена, не могу без приволе родитељске, или ако су сироте, без приволе свога старатеља и надлежнога државнога суда, у брак ступити, док год то продужеше очпнске или старатељске власти правно пе престане. Ако горе споменуте особе мисле, да им родитељи или старатељи нешравдано ускраћују приволу за стуиање у б> ] ак, могу се зарад дозволе на надлежни државни суд обратити; те дозволи ли им нсти, могу се вјенчати. У таким случајевима замјењује дозвола државнога суда потпуно родитељску односно старатељску приволу. 6 Завјет ДЈевичанСТВа И/Ш калуђерство. Особе, које су ваљано положиле завјет дјевичанства — калу |јери п калу^ерице — не могу ступити у брак. Правна неспособност шихова за склапаше брака почише у часу, кад су завјет положиле. До тога часа т. ј. док су се налазиле још у нскушеннштву, могле су иступитп из манастира, и ваљано склопити брак. 7. Свештенички ЧИН. Особе, које су већ рукоположене за ипођакона , не могу послије тога рукоиолажења ступити у брак. С тога ко жели као ожешен ступпти у службу цркве, мора се прије рукоположеша оженити. Свршени богослови, ако се мисле када рукоиолагати, не смију без нарочитог благосдова свог епископа дијецезана у брак ступити. Тога радн морају се исти на ш посебном молбом обратитп, приложивши нстој слиједеНе од иардха невјестина издате исправе: а) крсни лист са свједоџбом о дјевичком стању нев)есте\ б) свједоџбу о њеном, моралном. и релшијозном владању; в) свједоџбу о моралном и религијозном владању њсних родитеља; 8. Законито постојеЂи брак и трајање пошљедица његових послије разрјешења (година црнине). Особе, које су једном ваљано склопиле брак, не могу у другп ступити, док први законито не престане ; а законито престатп може брак само смрЦу ког женидбеног друга, или иравомоЛном ттресудом надлежног духовног суда. Тога ради Мора свештеник код особа, коЈе су већ једном биле ожењене или удате, прије, него к вјенчашу приегупи, увиЈек тражити или смртни лист првог женидбеног друга нли пресуду надлежног духовног суда. У пошљедшем случају ваља свештеник добро да пази , да није дотичној страпи