Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. ^

Б -Х. ИСТОЧНИК

Стр. 249

може бити као таковој, која је разводу првог брака крива, духовним судом одузетп ■араво, да може у други брак стуиити. Налази дц се свеш геиик при том у каквој неизвјесности, мора се, прије него приступи к благослову брака, код надлежног еппскопа дијецезана о том извјестити. Осим овога ваља свештеник на уму да има, да једном склопљени брак има важних пошљедица и шслије разрјешења свога, особито што се тиче женске стране. Наиме: Ако је неки брак од надлежног духовног суда ироглашен ништавим , или правомоћном пресудом разведен , или смрћу мужевљевом разријешен, не може се женска страна тога брака, ако је трудна, удати, док не ирође шест мјесеци, од кад је тај брак горе поменутим начином престао; али ако докаже љекарском свједоџбом. да није трудна и добије дозволу од надлежне иолитичне власти, може у СлучаЈу важних разлога већ послије 3 мјесеца стунити у брак — прије тога, ни под којим условом. За поменуту дозволу мора се странка обратити на надлежну политичку област. Молбеници ваља приложити: а) смртни лисш ирвога мужа ; или ако је брак пресудом надлежног духовнога суда уништен пли разведен, тада иресуду тога суда. б) свједоубу у државној служби стојеИега љекара, да није трудна. Ова се свједоџба мора издати на темељу вјештачке прегледбе, извршене истом кад је 3 мјесеца прошло, од кад је брак уништен, разведен, односно смрћу мужа разријешен. Осим тога ваља навести у молбеници и в) важан разлог, за што се та дозвола шражи. Ако је први брак дотичне женске, која се хоће прије времена поново да уда, разријешен смрЛу мужа, а не иресудом надлежног духовнога суда , мора се осим дозволе надлежне политичке власти исходити још и дозвола еиископа дијецезана, којом се дотпчпа женска разрјешава од дужности удовичке црнине, На пошљетку позивље се свештенство, да не само у овом, него и у свјема другим случајевима сав свој морални уплив у народу на то употријеби, да особе, којих је преЈјашњи брак смрћу женпдбенога друга разријешен, биле оне мушке или женске, не ступају у нов брак, док се не наврши година црнине т. ј. година дана, од кад им је покојни друг преминуо. Народ ваља упутити, да права хришћанска брачна л>убав и међусобно штовање супруга не траје само до гроба, него и преко гроба, и да света наша православна црква, налажући им годину црнине, нпшта друго не чини, него их опомпње на поштовање, које би они и онако — без њсне заповиједи — дужнн били успомени ссога покојнога друга. Према томе дакле упућују се свештеници, да без нарочите дозволе тискоиа дијецезана бракове удовица и удоваца не благосиљају, док не про/је. година црнине или година жалости. 9. Четврти брак И свечано обављене заруке. Особе, које су већ три иут биле ожењене или удате, не могу четврти пуги у брак ступити без нарочите дозволе еппскопа дијецезана, и то без обзира, да лп су први бракови њихови смрћу брачнога друга или пресудом надлежнох-а суда разријешени. Исто тако ни особе, које су свечаним т. ј. црквеним начином, одијељено од вјенчања заручене, не могу с другом особом, осим заручене, без нарочите дозволе еппскопа дпјецезана ваљано склопптн брака, 10. СрОДСТВО. Сродство, које сачињава брачну сметњу, може бптп;