Bosansko-Hercegovački Istočnik

Отр. 32

в.-х. иеточник

Ов. 1

крсти све унутарње — ДУ Ш У- чему се ти чудиш? говори св. Кирил ЛерЈсалимски". Узмл примјер са телесиога: ма да је он мали и недовољан, али за просте је користан. Кад огањ, пробијајући сву тврдоку жељеза, чини зкељезо огњем, и хладно жељезо иостаје врућим и ирно сјајним; и кад огањ, будући тјелом, улазећи у тјело жељеза, тако без ирепреке дјелује: тада чему се ти то чудшн, што Дух Свети улази у најнутарњији део душе?" На половини молитве свештенослужитељ крстовидно осеЈБава воду, погружујући у њу прсте, сложене за благослов и квасећп их, тим показује, да јз спаситељ наш, сишавши у струје Јорданске, осветио Собом природу вода, као Јагње Божје, примајући гријехе свијста. Иза освећења воде долази помазање освећеним ул>ем чела, ушију, груди, испод плећа. руку н ногј г онога, који се крсти за сведочан ство помирења и еједињења његовог са Христом, у знак приправљања његовога к погребу са Исусом Христом. Као што је негда маслинова гранчица, донесена голубицом у Нојев ковчег, служила доказом уклоњења потопа и, дакле, гњева Божјега на људе, била знаком помирења Божјега с људима: тако ието ипомазање освећеним уљем онога, који се крсти служи знаком претварања Божјега гњева на мидост спрам грешника. Као што се гранчица, узета од дивље маслине и накаламљена на добру маслину, помеша соком њеним и учини се способном да даје род једнаки со добром маслином: тако исто и човек произишавши од грешних родитеља, после сједињења са Исуеом Христом, кроз крштење, добија способност да живи хришћански, свето. Као гато се над човјеком, којн је близу смрти, свршава јелеосвећење — свештање масла и као што се на онога, који се приуготовио к погребу излива јелеј, којц је остао после јелеосвећења: тако исто и човјек спремајући се к погребу са Исусом Христом, у бањи крштења, предходно помазује се освећеним уљем. Крштење се свршава трикратним погружењем у воду онога, који се ;Ј $рсти, у име Оца и Сина св. Духа, по заповјести ■Оамога Христа Спасптеља. Трикратно загњурпвПн.е у воду значи то, да је он умро за гријех, дух-рвно се погребао Исусу Христу, а дизање из вбде значи, да ее он родио за живот нов, свет, :да је устао са Исусом Христом, има да живи за Нзега једнога п Њему једноме да служи целога живота. ЈЈли ви не знате, ппше св. апо-

стол Павле, да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт ЈБегову крстимо се? Тако се с ЈБим тгребосмо крштењем у смрт, да као тто уста Христос из мртвих славом очином, тако и ми у новом животу да ходимо. Јер кад смо једнаки с ЈБим једнаком смр^у, биДемо п васкресењем (Рим. (ј, 3 — 5). „Сви сте ви, учио је негда св. Кприл Јерусалимски новокрштене хришћане, трнкрктпо погрузили се у воду и опет појавили сте се из воде, представљајући знаменито хридневно погребење Хрпстово... у једно исто вријеме уми~ралисте и ра/јалисше се\ епасоносна вода била је за вас и гробом и мајком, Као што је Исус Христос био истинито распет, истпнито погребен п истшшто је ваекрсао, тако и ви крштењем удостојилисте се једнако да се разапноте, погребете и уетанете с Њнм. По изласку из крстионице на крштенога меће се бела одећа — крснпца — за знак добивене крштењем душевне чистоте и за напомену тога, да је сад крштени, обукавши се праведношћу Христовом, обвезан да чува чистоћу душе своје, да живп шштено. прдведно и побожно до гругога страшнога доласка Христова (Тит. 2, 12. 13.). Са облачењем у белу одећу правде на крштенога полаже се крет ради евагдашње напомене му о том, да су нам само крстна страдања и смрт Господа нашега И.суса Христа даровали могућност да се благодатно препородимо у тајни св. крштења да се благодатно препорођени обвезује од сада бити на свагдаискреним последоватељем Распетога за нас Господа, да ће се борити са свима страстима и жељама, да ће великодушпо трпити све беде и жалости у животу свом. Спаситељ је на име заповедио: Ко хоИе за Мном да иде нека се одрече себе и узме лрст свој, и за Мном иде (Марк. 8. 34); а св. апоетол Павле говорп: онм, који су Христови. распеше ш(ло са сластима и желмма (Гал. б. 24). Даље, при видимом иомазању св. миром најважнијих делова тела новокрштенога дају се младом хришћанпну благодатни дарови Духа Светога, крепећи га у духовном животу : сав човек печати се и освећује Духом Светим, постаје храмом Божјим. При крају свега крштени миаденац обноси ее кумом, а одрасли сам обилази три пута око крстионице сазапаљепим свећама, показујући тим своју духовну радост, што је он од чеда гњева постао љубазним сцном Оца небеснога, од мртвога гресима постао живим за бога, од палога у погибио — спасенпм, и прц