Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 38

том верујући, да је успостављен код њега савез са Христом Спаситељем, а кроз Изега с Богом Оцем и Св. Духом, остаје непокољебљивим и вечним. Тако су знамените обредне радње, које се свршавају св. православном црквом при нашем крштењу. Из њих ми видимо и сазнајемо, како је жалостан, горак и јадан положај човека до крштења и колико се велика благодат даје од Вишњега крштеноме. Некрштенијечовеку ропству код нецријатеља нашега од искони — ђавола под гњевом је и проклетством Господњим, лишен је права на насљедство царства небеснога; а кроз крштење ослобођава се он од граха прородитељскога, добија опроштење свију грехова, учињених до крштења, препорођава се у живот духовни, свети, постаје чедом Божјпм, — и не само чедом, него и насљедником Божјим и сунасљедншгом Христу . . . Па ценимо благодатне дарове, која нам се дадоше у тајни св. крштења, живимо тако, да би људима, који не верују у благодат обновљења кроз св. крштење, могли рећи то исто, што су негда говорили древни хришћани незнабошци: „ходпте и видите ово обновљење у животу оних, који се крсте, у њпховим благим дјелима и непорочности владања" (Аполог. Петр). Сећајмо се без престанка завјета, који је постављен међу нама и Господом у св. крштењу, Тада нас је милосрђе Божје примило одбачене, непријатеље Своје, — и ми одрекавши се сатане и нечистога служења његовог, обећасмо се до смрти служити у светости и тгравди иред Готодем, у све дане живота нашега (Лук. 1, 75). Па разгледајмо, да ли вјерно служимо ми Господу свом. Госиод је вјвран у свим рсчима Сво/им и свет је у свима дјелима Својим: ]ер Себе се одреИи не може (Пс. 144, 13, 2. Тим. 2, 13): обећао је верне Своје у љубави и милости чувати, — и чува их; обећао им царство небесно дати, — и даје им. А ми да ли сачувасмо и чувамо ли своју вјерност Свевишњему? Нисмо ли га оставили, ма да име ЈБегово исповједамо? Нисмо ли се наново обратили сатани и здим дјелима његовим? Да ли показујемо послушност Богу, коју Он захтева од нас. Да ли смо се оиравдали у св. крштегку именом Господа нашега Исуса Христа (1. Кор. 6, 11) показујемо ли род тога оправдања, чинпмо ли правду ? И да ли се осветисмо тим великпм именом и Духом Бога нашега: чувамо ли се од сваке нечистоће тела и духа? . . . Па опомени

се, брате, хришћанине, завјетасвојих при крштењу које си ти не човјеку, него Богу дао. Страшно је Богу слагати! Бог ружен не бива: тражи ће Он завјета твојих, кад те нозове на суд. Крштење не доноси користи оним хришћапима, који ,се не т])уде да сачувају завјета својих, датих при крштењу. него се враћају натраг од свете заповједи, која им је предана (2. Петр. 2, 21). Слику оваку видимо ми на израиљванима, који су изашли из Египта п прешли Црно море, а срцима својима вратише се опет у Египат и за безакоња не дођоше до земље обећане, него иогубљени бише у пустињи (1. Кор. 10. 5). Тако је безкорисно крштење за хришћане, који се срцима својим обраћају ка свету, као Египту, и робују жељама тела свога, као Богу: не ће доћи ни они у предео живих и насеље праведних, где се зви праоци наши упокојавају, веселе се и и радују .пред Господем. С таковим хришћанима, који се враћају к нечистом животу после примања дарова у св. крштењу, бива оно, што говори св. апослол: и осљедње Ле им бити горс од ирвога. Ђоље би им било да не познашс иута правде : него ли кад иознгше да се врате нашраг од свете заиовједи, која им је иредана (2 Петр. 2, 20—21). Такови хришћани подпадају већем и ужаснијем суду Божјем, него незнабожци, јер, по речи Христа Спасптеља, слуга који зна вољу госиодара својега и није се ириправио, нити у^инио ио вољи његовој, биИе врло бијен, а који не зна и заслужи казну^ би^е мала бијен (Лук. 12, 47—4*). Они, који су изгубули дар св. крштења, који су погрешили против завјета својим треба да прибјегну другом — са сузама крштењу вокајању; треба свим срцем својим да се обрате Господу, да се кају и да Га моле, да их не пусти да остану на вјеки у власти ђавола,и да страдају у~вјечном огњу. Св. црква одређено захтева, да би сваки, који нриступа крштењу, не само младенац по телу, него и одрастан, као младенац по духу —имао кума или куму, којп су дужни да буду јемци вјере и завјета својих кумова пред црквом и да приме на себе старање п бригу о утврђењу њпховом у вјери и побожности и да даду одговора за њих, за њихов жпвот и владање, за њиј хов начпн мишљења Господу Богу на страшном суду; и с тога за кумове треба узпмати не оне, који су богати, знатни и славни, него људе иобожне и способне, да буду у неколико настаг-