Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 63

ово је све Божја воља н њему је и ово драги Бог дао, а пред нашу кућу послао, да види каквог смо срца, и да ли слушамо његове заповиједи? . . . — Кад си то учинио, т. ј. подучио своје млађе, онда очигледно — управо на њихове очи, ослови сиромашка благо, подјели му милостињу; зовни сина Душана, Жарка, Бранка, Богдана, и подај им што, нека и они из својијех руку подј еле. — Окушај само неколико пута пред дједом милостињу дати, а и дјеци — као што сам споменуо даднп нека подјеле, и виђе ћеш како ће ти дјеца, милостива срца иосгати! . . . — Милостиви чоече, гледај сваком прилпком, да најокорелијег тврдицу обратиш, да постане милостив, да, му се побуде чувства милосрђа! . . . . . . Истина Бог није то лак посао, једног тврдицу обратити, да постане милостив, и у оиће грјешпика исправити; но, дузкност је сваком правом Србину Ришћанину покушати и то не само једноч, него више пута! . . . —• Ево Србине мој види од придике, како ћеш тврдицу обратити, да постане милостив, и да му се побуде чувства милосрђа: „Пред њим по својој могућности, или, што ми Босанци кажемо, по евом кудрету подјели сиромаху, помогни опћу народну ствар, била културна, или религиозна; приповједи му какву моћ милостиња има, употријеби при приповиједању сходну поуку из св. еванђеља, и пази да је тврдица, кад му прииовиједаш расположен, раздраган и весео. Његови најмањи прилог треба похвалити, и он ће све мало по мадо што мекшп бивати. Но, кад хоћемо, да храбримо на милоетињу н његујемо чувства милосрђа, треба да вазда примјером да покажимо, и увјек нјеште и ваљане приче приповиједамо тврдици. Милостиви чоече, и ти Сррбине брате, који си позван да његујеш чувство милосрћа, ириповиједај тврдици, како ће, сваки тврдица зло проћи! . . . Та сјети га и реци му, како ли је оно поноста љуба богатог Гавана зло прошла! . . . Испјевај му или кажи нанзустону српеку нар. цјесму, што о споменутој љуби Гавановој слови! . . .

Ево Србине мој како та пјесма гласи: Заповједи Господ Бог Двјема трима анђелом: „0 ви моји анђели: „Три небеске војводе „Сиђте с неба на земљу, „Садељајте гуслице „Од сувога јавора. „Па пођите по свету, „Као пчела по цвјету „Од божијег прозора, „Од сунчаног истока, „Те кушајте све вјере, „И све редом градове. Знадел' сваки за Бога И за име Божије." Ал' сиђоше анђели, Сиђош' с неба на земљу, Садељаше гуслице Од сувога јавора Па пођоше по св'јету, Као пчела по цвјету, Од божијег прозора, Од сунчевог истока, Те кушају све вјере. И све редом градове; Сваки знаде за Бога И за име Божије. Кад дођоше пред дворе Богатога Гавана. А тако се додеси Баш у свету недељу, И стајаше анђели Летњи дан до подне, Ту их ноге болеше Беде руке трудише Од самсова бранећи с' Кад изађе Јелена Поносита Госпођа Пред њом иду дворкиње, А за њоме слушкиње, На глави јој пауни Крилима јој хлад чине И изнесе Јелена Поносита госпођа. Огорео крај хлеба, Што ј' у петак мешено У суботу претано У недељу вађено.