Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 64

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

То не даде Јелена, Како Господ милује Него баци Јелена С десне ноге башмагом: „Ево вама Божјаци; „„Какови је тај ваш Бог, Кој не може хранити. Своје слуге код себе, „Већ их шаље до мене? „Имам Бога на дому, „Који ми је створио „Од олова дворове „И сребрне столове, „Многу стову и благо," Па су иошли анђели, Сусрете их Стеване Вјерна слуга Гавана И бесједе божјаци: „Чујеш, брате, Стеване! „Удел' штогод за бога!" А бесједи Стеване: „Чујте браћо божјаци! „Нигде иишта не имам „Разма једно јагњешце! „Служио сам Гавана „Пуно девет година, „И ништа ми даде, „Разма једно јагњешце: „Ја сам млеко просио „Те сам јагње хранио„ „Сада ми је јагњешце: „Од свих овац' најбоље; „Да ми ј' овде јагњенце „Ја бих вам га сад дао, „За што прјете чобани, „Да ми јагње украду," Ал бесједе анђели: „Хвала брате, Стеване! „Ако ј' срце ко језик, „Сад ће јагње бити ту." Осврте се Стеване; Али иде јагњешце Преко поља блејећи, Радује се Стевану, Као својој мајчици. Узе стеван јагњешце, Па га трипут пољуби, Па га даде Божјаку. „Ето браћо божјаци!

„Нек је вама подјела „Мен' пред Богом молитва," „Хвала брате, Стеване!" И одоше анђели И одниј'ше јагњешце, Кад су дошли анђели, На престола Христова, Па казују Господу Како ј' било на земљи (Оно Господ боље зна Него они што кажу). Онда рече Господ Бог : „Чујете ли, анђели ! „Сиђ'те с неба на земљу, „Па идите ка двору „Богатога Гавана, „На двору му створите „Валатино језеро, „Ухватите Јелену „Ноноситу госпођу, „За грло јој вежите То студено камење, „За камење вежите, „Нечастиве ђаволе, „Нек је возе по му'ци, Као шајку по мору." * — Е па видиш човјече Божји, како пролазе тврдице и они, који се поносе евојим именом, па мисле, е им је имање све и сва! . . . ... — Варају се. варају јако! . . . — Љубезни мој Србине и драги Хришћанине, будимо милостиви према сиротињи и убогима, па ће и Бог бити према нама милостив! . . . — Сви тозвани иобуђујмо чувство милосрђа у нашем кругу, код својијех његујмо и побуђујмо то чувство ! . . . — Школа је до душе прва позвата, да поред других чувства, његује чувство милосрђа; а школа без сумње тај посао и чини. Ма ипак, поред најбоље воље, школа не може на све доспјети, и њој се т. ј. школа мора у помоћ притећи. —> Ко да јој помогне? .. . Прво и прво дом и родитељи дјечињи, а онда боме српскп попо — тај слуга Божјег олтара. — Е, јест да, још нешто! Шта се све неће још од српског попе захтијевати ?!