Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 72

В .-Х. источнш

Св. 2

Пошто је мптрополит прошао редом уредате школске младежи и грађана који су, му руку цјеливали, сјео је у кола пропустивши пред своја кола сву школску младеж и присутни народ. Дивота је било виђети старца митрополита којега осим осталог народа, до 150 школске дјеце спроводише у варош, пјевајући-. „Православија наставниче", а са оближњег брежул>ка, пуцали су мали топовп (мужари). Митрополит је одсјео у кући Ваје Срђеновића, одакле је послије малог починка и поснога обједа наставио пут у Кључ, уз пратњу свију одличних Срба грађана из Варцара, који су га допратили до на границу кључког котара — Чађачицу (3 сата од Варцара). У Чађавици дочекали су митрополита Срби Кључани, са свештенством п сељацима нз околине. Ту је у име свештенства и српскога народа, поздравио митрополита, са неколико бурних ријечи, свештеник Ћорђо Мачкић. Из Чађавице митрополит је наставио пут преко Кључа низ крајину љуту, и како смо обавијештени, свуда је, куд је прошао, цочекан са великим одушевљењем; но то већ не спада у наш опис, те ћемо тај пут даље оставити ономе очигледцу, који је уз митрополита ишао; а ми ћемо пријећи на опис повратка митрополитова из Крајине, опет у Јајачки котар. У петак 23. септембра пошао је митрополит из Кључа у Варцар-Вакуф. Пред њега су опет у Чаћавицу изашли Срби грађани из Варцара са српском омладином. Кад је митрополит у Чађавицу дошао, праћен са Србима и свештенством из Кључа, дочекали су га Варцарани са усклицима: „Живио". Ту у Чађавици престављена је митрополиту Орпска омладина из Варцара, и док се је митронолит одмарао; омладииа је пјевала: „Православнија наставннче;" „Бранково коло"; Бранкову жељу" и др. српске пјесме. Послије одмора, кренуо је митрополит са свом пратњом пут Варцара. На Подрашнипу (сат од Вар.), пзашао је пред митрополита мјесни управитељ испоставе, опћински начелник, и рим. католички жупник са још неколико одличних римокатолика. Дошавши у Варцар, митрополит је одсјео у кућп пресједника срп. црквене општпне, проте Пећанца, гђе је митрополиту и конак приредит.

На молбу општпне митрополит је остао у Варцару до понедељка. У суботу 24. септембра посјетио је митрополит, српско-правосл. школу. Пошто је ово први пут, да митрополит ступа у Своју задужбину у Варцару, дочекао га је учитељ са школском младежи и грађанима, пред школском зградом, гђе га је једна ученица П1. разреда, овако поздравила: Високо-преосвештени Господине! Испред ове миле школе наше, Ове славне задужбине Ваше; Поздрављам Те наш предобри оче! Митроносни српски добротворче! Ти нас дижеш из мрачнога стања; Јер нам дајеш поуке и знања. Српском роду мрак с' очију скидаш, Доброчинсва споменике зидаш; Те нам дајеш прилике и згоде, Да се српчад просвети приводе. И ово је видљив знак Ти славе, Прејемниче светитеља Саве. Зато и ми ова дјеца мала: Кличемо Ти добротворе фала. Наш невини усклик небу лети: Ж-ивио нам Ти владико свети! По свршетку позцрава, заорило се је Живио ! и по томе митрополит је ушао у школу, праћен од омладине са пјевањем „Тон деспотин." У школи је митрополит испитивао школску младеж из науке вјере; а за тим је походио: комуналну школу, римокатоличког жупника и опћинског начелника. Послије пола дана посјетио је мухамеданску џамију, пред којом су га дочекали и преставили му се трговци мухамеданске вјероисповједи у мјесту. Сутра дан у недељу 25. септембра, и ако ое није знало прије митрополитова долазка, да ће тај дан, бити освећена нова школска зграда, екупио се је силни народ из оближњих села к цркви, да цјелива руку свога добротвора архијереја. Високо-преосвештени господин, ради умора од дужег путовања, није служио божанствене службе у цркви, што је народу врло жао, али нас је задовољио митрополит са поучном бесједом, у којој је народ поучио: како се треба владати по закону Божијем и земаљском, и позвао народ народ на љубав према школи и просвјети .