Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 73

По свршетку службе упутио се је митрополит са свештенством и народом у школску зграду, г ђ© је учињено освећеље нове школске зграде. То свршетку освећења, митрополит је стајао код освећене водице, около три сата, кропећи народ, до год није сав присутни народ водици пришао. Све што је новаца на водици пало, поклонио је митрополит школи. Ради тога што се није за сигурно знало, да ће Високо-преосвештени Господин, школску зграду освештати, није општина позива на ту свечаност никуда разаслала, те према томе није никаква значајна обреда приредила, ради чега је школа у погледу материјалне помоћи много изгубила. У недјел.у послије пола дана, посјетио је митрополит куће одличнијех Срба грађана, и неколике куће римокатоличке. У понедељак 20. септембра, у седам сати јутром, кренуо је

митрополит пут своје резиденције — Сарајева. И ако је тај у Варцару дан пазарни, када сваки грађанин има важна посла, ипак су митрополита многи грађани и свештенство испратили до у Језеро (2 сата од Варцара). Из свега се дакле види, да народ високо цијени и поштује заслуге свога архијереја и добротрора; да му је одан и срцем и душом. А тако и треба. тако и мора бити. Ко за народ свој живи; тај живи вјечно, и „имао се рашта и родпти". Ко народу даје, народ му прпзнаје. Ко му светиње чува и брани; и он њега велича и слави. Народ је најбољи судија и оцјењивач. А високо-преосвештени госп. Николајевић, поред своје тешке и узвишене службе, може бити задовољан тиме, што је својим очима впдио, да га свуда прати народна љубав и поштовање. В. В. 1. новембра. Планинко.

ВЕЛИКОПОСНЕ И ВАСКРИНБЕ СВЕЧАИОСТИ У ЈЕРУСАЛИМУ. Да би читатељ могао јасније преставити све свечаности, које бивају у Јерусалиму за време великог поста и на Васкрс, морамо му прпказати и приближап план и распоред тога великог и светог храма, који обухвата сва света места, која су освештана или при страдању Спаситељевом или при Његовом Васкрсу. Храм тај, то је једна велика колосална стара грађевина, под чијим кровом, поред Хришћанских богомоља, као: Гроб Христов, Голгота и д. имају и своје засебне богомоље и станове за духовенство : православни, католици, Армени, Копти, Сирјани и Абпсинци. Упознавшн се са целим овим здањем, мора се човек чудити и дивити ономе архитектору, који је умео и могао овакав план саставпти и остварити. Здаље је то од 5—6 катова над земљом, не рачунећи оно, што се мора силазити у земљи, као н. пр. на место где је крст откопан, и извршује се са два кубета, Једно је кубе над Воскресенским Храмом а друго је, веће, над ^Еувуклијом" — капелом

у којом је гроб Хрпстов. Гроб Христов према Васкресенском Храму долази у паперти; т. ј. на западној страни, у једној простој „ ЈЈотонди и коју подржавају 18 стубова — колона и која је свуд у около на катовпма украшена галеријама. Светлост за сво здање долази од кубета. У храм се улази с јужне стране. Око храма се обићи не може, јер су уз њега пристројена разна здања, дућани па чак и џамије. За то кад се носи литија, не излази се из храма, као што ће читатељ впдпти. Прве свечаностп, које ппедходе васкршњим, јесу, долазак хаџија — поклоника. Они почињу долазили још ире Божића, који желе да о Бо жићу буду у Витлејему а о Вогојављењу на Јордану алп највише долазе уз велики пост. Поклоника бпва највише из Русије и то већином од простог народа. Мора бити да томе припомаже и то, што је Русија за своје поклонике учинила велике олакшице у путовању, којима се и мп знатно користимо. И тако сваке