Bosansko-Hercegovački Istočnik

В.-Х. источник

Стр. 163

држећи оио, што су нам наши оци предали, и преостаие иам снаге за сазидање цркве, а највише у кобним данима у којима се завишћу и здобом многоиозбиљно противу не ради. Према овоме: „ ГледајуЛи сами себи, као шшо вели божансшвеии аиостол, да нв изгубимо па чему радисмо, мего да иотпуну награду ужиеамо ," — дужни смо учити вјерне „да чува-ју залог вјере иравославне, одвраЛајуЛи их од кужних и иразних ријечи лажнога учења, које су неки наиерили прошиву вјере и . 0 овоме свему и ако знамо да сте утлрђеии у истини, хтједи смо напоменути у Христу љубазној браћи, да и они сад, па и у будуће поучавају и опомињу свештени клир и народ под њиховом управом, које су им дужпости, и упуте дјелом и рјечју на пут спасења повјерено им словесно стадо. На првоме мјесту обраћамо вашу пажњу ка дужности, коју такође Вог налаже, а та је дужност највећа иошчињеност и иокорносш ирема законима и власшима , п препоручујемо да ову прву дужност сви хришћанп у пашој цркви испуњавају. На пошљедку, обзирући на црквени канонски ред о споминању паше смјериости при свештеним обредима и тајии, просимо вашем високопреосвештенству и свему благочестивом стаду благодат од Вога и неизмјерну Шегоиу мидост Године 1895. фебруара 24. У Христу .љубнми брат Цариградски Антим Чланови св. Сииода: '/" Кузички Никодим , у Хриету љубезни брат, /" Никошпријски Филоте.ј, „ „ „ '/" Никејски Јероним „ „ „ Т Бруски Натанаил, „ „ „ /" Никоиољски и Превески Константин, „ /' Еноски Лука^ „ „ „ ^ Митилски НиЛифор, „ „ „

/ Драчки Висарион, „ „ / Бсоградски Даротеј, „ „ „ •ј" Гребенски Климентије „ „ „ | Емасонски Никодим, „ „ „ | Елефтероиољски Дионисије „ „ | Др. Силвестар Шрар-АндријевиЋ, архиепископ Черновички и митрополит Буковинско - Далматински. Преминуо је лицем на свијетли попеђељак, 3. априла о. г. у својој резиденцији у Черновицама, од плућне болести. Покојник се родио 1818. г. у једном селу у Буковини и отац му бијаше свештеник. Год. 1843. био је рукоположен за свештеника, те је још претпрошле године сЛавио свој педесетогодишњи свештенички јубилеум. 12. марта 1880. г. Превпшњијем ријешењем био је именован Вуковинско-Далматинскијем митрополитом. Ово је био прави пастир стада Господњег, који је свагда готов душу своју положити за своје овце. Заиста је ванредиа ријеткост, да је један црквени пастир толико, и тако обљубљен код свога стада, као што бпјаше овај вијерни слуга олтара Пожјега и бодри чувар повјеренога му стада. Он је цио живот свој посветио иа корист своје цркве и свога народа. На књижсвном под.у радио је толико, да му мало има равнијех. Издао је преко тридесет књпга разнога садржаја, највише за нпже школе и то не симо за вјеронауку, него и за дру1'е свјетске предмете, за тијем је писао практичне ручне књиге за свеште! цике, а особито је вриједно споменути двије апологије, које је он за вријеме свога владичанствау обрану правосл. Буковинске цркве, веома дпвно написао, под насловом Аро!о«ч(! (1ет (и-НоЛохеи §т. ог. Кјгсће с!ег Впкотпа Сгегпот^ 1885. и другу под истпјем пасловом год. 1800. Обје су написане њемачкијем језиком, иначе остада