Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 444

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

знавала учење о ватри чистилшита, обливање мјесто погружења (то рау-:оца а-/тоо Ваттеа[хато;) нескгрвно зпчеће приснодјепе, свјетовну власт, или непогрјешимост и апсолутно господарство јепископа Римског, — нећемо онда имати шта рећи; мрђу тим јасно се показује и види, као што то признају и сами латини, .љубитељи истине, да источна и православна Саборна Христова Црква држи и чува старе предане јој догчме, које су у опште тада бпле признате на истоку и на западу, а да је западна преиначила ове разним новотаријама, и онда је јасно чак и за малу дјецу, да природнији пут за ејединење јесте, повратак западне цркве ка старом догматском и управном стању; за то, што се вјера не измјењује временом или приликама, него остаје свакад и свуда иста, ]ер ]е, једно тијело : један дух, вели, као штосте и позвани у једном наду звања свога ; један Госиод једна вјера, једно кршт&ње\један Бог и отацсвију, који је над свима и кроза све, и у свима нама. (Ефес. 4, 4—6). 7. Једна, дакле, света саборна и апостолска Црква седам Васељенских Сабора" вјеровала је и догматизирала сагласно јеванђелским ријечима, да св. Дух исходи од оца, али на западу од IX. већ вијека, почеше врије^ати и извртати свети симкол вјере, састављен и утвр^ен Васељенским Саборима,и самовољно се проносила мисао, да свети дух исходи и од сина. Сигурно ће бити, да је познато папи Лаву ХПГ, да православни предходник и имењак његов, Лав III., 809. г. саборно је одбацио и жигосао против-јеванђелски и неумјесни овај додатак ,.и од сина" (Шккјие) и нацртао неповрије^ено и без икаквог додатка свети символ I. и П. Васељенског Сабора на двије саборне таблице грчки и датински, С примједбом: Ово је ставио Лав за

љубав и ради чувања православне. вјере и (Наес Вео робш ашоге е{: саи1:е1а 1тс1еГ охЧћоЛохае) (Види Анастасија презвитера и библиотекара римског „У]1;ат Сеотз Ш." —■ Живот Лава Ш. у жнвотопису папа) А светп Фотије помињући рад православног папе римског Лава Ш. протпв јеретика^ у позпатом свом писму упућеном митрополпту Аквилијском у Италији, изражава се овако: Јер, и Лав римски архијејреј, онај стари и опет послије њега нови Лав, једно су и исто- мислили о саборној и апостолскпј Цркви, о светим архијерејима прије њих и апостолским установама; као што се види: први је много допринио да се састане четврти, Свети Васељенскп сабор, пославши од своје стране заступнике из свештених људи, и своје рођено писмо, у коме и Несторија и Јевгихија укорава и ослфује, и у коме се види, да свети дух по ранијим саборским одлукама исходи од оца, а не и од сина. Тако исто и допније Лав, вјером па и звањем исти. Овај топли ревнитељ побожности, није дозвољавао ни на који начин, и никако, да се варварским језиком вријеђа наше благочесгиво учење; јелинским гласом даде се, као што бјеше у почетку речено, онима на западу славити и богословествовати Свету Тројицу. Н не само ријечју и заповијешћу да је тотражио, негојеинатаблицама неким у облику неких стубова, написао и иа вратима црквеним утврдио и ставио тако на углед свакоме, како би свима било лакше изучавати благочашће и уклонити метод, скривених и празнословнпх, који оскврњава благочашче наших Хришћана, и (бебтероу аХиоч еоаауг^ тгара т 6ч тсатера) тоу тоО бј10т:[хм? тбј уе\>7г/Је7Т1 ех тоО Натрос ејЗттореиоцеуои П ^бјхосто ц не само да су ова два свештена човјека? од оних, који су на западу свијетлили својом побожношћу