Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св- 1 и 2

и даље овако, остаћемо осамљени као прут. А један прут је врло слаб, лако га је сломити, но када је у снопу — не може га ни много већа сила уништити. — Та слогом расту мале ствари, а неслога све поквари. Поштовани зборе! Позабавио сам вас мало дуље, него што сте можда мислили, али вјерујте, мање нијесам могао казати, Молим поштовани збор, да ове моје рнјечи искрено прими, као што сам их у најбољој нам-

јери изговорип. — Радовао бих се. ако би и једно зрнце пало на плодну њиву и уродило жељеним плодом. Ја рекох; а на поштованом збору а особито на омладини је да покаже, како је вољна правим путем поћи. На млађима свијет остаје, па с тога је омладина и позвата да стресе мане, а врлинама да се украси и да свијетла образа испрати деветнаести, а дочека двадесети вијек. — Омладино, поведи коло боље српске народне будућности! РЕЛИГИОЗБ 0-М01 Бога не превари. Бог јв веЛи од срца нашега и зиа све (/. Јов. 3.20 ) Очи су његове пебројсп > нцта свЈвтлије од сунца (Сир. 23, 27\ онг, су па сваком мјесту, гледајуИа зле а добрс (Приче: 15 , 6 ). Оаасривеи је иакао ирвд њим, иити има иокривача иогабли (Јов. 26. 6). Чини се, као да нема никога, ко неби тога знао. И јелп могуће, да би се човјек тако заборавпо, да би могао иомислнти — да превари Господа Бога — Срцевједца? А у истину бива, да и до тога лако може доћи лукава савјест грјешника. . . . На самим првим страиицама старога завјета у књизи постања читамо: Кајин иринвсе Госиоду тринос од рода земаљскога; а и Авељ њвгов иринвсв од ирвина стада својвга и од њихове иретилинв. И Господ иогледа на Аввља и на њвгов иргшос, а на Кајииа и на његов иринос ие тогледа (Пост. 4. 3—5). — Пита се: зашто је Бог жртву Авољеву иримио, а жртву Кајинову одбацио? Зато, одговарају тумачн св. нисма, што је Авељ заклао своју жртву са скрушеиим срцем и вјером у будућега Искупитеља, а Кајни је спремио своје нлодове за жртву неображ.!»и во.без иобожностшАвељ је нримиожртву од ирвенаца својега стада, а Каии — што

АЛБИ ЛИСТИЋИ. је имао најлошије од плодока земалских, —- што му не бијаше тако жао датн другима; а исто је имао најбољега, то је задржао за себе. Несретник! Он мишљаше иреварити Господа Бога, мишљаше, као што мисле и миоги слични њему гријешници: нвЛе- видјети Госиод , и неШ до-знати Бог (По. 93. 7\ — али је преварио самога себе, и за ту његову дрскост одбацио га је Господ. — У Новом Завјету приповиједа се у првим главама књиге Дјела светијех апостола, да су многи своју течевину и и.мање иродавали и доносили новце и метали пред ноге апостолима, жртвујући их у корист оне браће, која у свем оскудјевагне. Зна се, да су то чинили вијерни из .вубави, и нико их није нриморавао, да тако поступају; али се нашло људи, који не хтједоше заостати иза других у том светом дјелу, а уједно им жао бијаше предати све, што би примилн за продано имање. Неки Ананија са женом својом Саифиром, н])одаде њнву, затаји јодан дио од новаца са знањем жене своје, а остало донесе н метну аиостолима пред иоге. Но св. Петар рече Ананији: „зашто напуни сотана срц(} твоЈе да слажеш Духу св. и сакријеш од новаца што узе за њиву ?