Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 17

у вили, и тек је затворио за собом врата, али се иза шега сруши цијело предсобл>е. . . . И ту га Господ спасе; но он се не опамети нити стаде полазити цркве, већ као и прије бјежаше од ње, премда га је пријател. одговарао да тога не чини. ДоЗ?е празник св. Тројице. Он бијаше у граду, гдје је узео своју приштедњу из једне банке, да је пренесе у другу. Зазвонише иа бденије. а трговац науми да иде кући својој. Знанци његови задржавали га говорећи: „куда ћеш?" сјутра је велики празник, шфнмо у цркву, помолимо се Богу, па онда куд који." Но он и не слуша: ,.код куће," вели, ,.помолићу се Богу, а по хладокини је лакше путовати." — И оде. Иде и поји прквене пјесме. Међу тијем небо се наоблачи, киша поче падати, смрче се као у рогу. За^е он у шуму, — на једанпут му неко ухвати коња за узду и дрекну; „стој!" Од страха проблиједи, а кољена му стадоше клецати. Навали на њега неколико оружаних људи, скидоше га са седла, а што је даље било — он се ничега не сјећа. Пробуди се и видје да је већ сваиуло; коња нема сам је опљачкан, овдје — ондје тече крв, неможе ни да макне смјеста, и већ почимље осјећати, да га грозница почиње трести. Сад се тек он обрати к Богу с покајном молитвом: „Господе! ја сам грјешник нисам посјећивао твога светог дома, опрости ми, милостиви оче, не дај да умрем као пас! ... Ја ћу неизоставно полазити св. храм!" Послије те молитве опет се онесвијести, а до^е к себи тек у кући свога пријатеља, који је случајно тога дана

наишао на њега и довезао га кући. Трговац одлежа пол године у кревету, али ниједанпут није роптао на Господа Бога, него се увијек молио и говорио: то сам и заслужио: слава теби, Гооподе!" —■ А кад оздрави — стаде приљежно цркву похађати: дође још прије јеванђеља, а изађе поељедњи; сгоји — моли се, а сузе му цуре низ образе. Про|е година, до!>е Тројнчиндан. Оде трговац на бденије и сузним очнма усрдно се мољаше, да би Господ управио с њим како год: да није увијек на туђем хљебу. Вративши се кући са бденија — дадоше му писмо. ГТТ та мислите, од кога бијаше то писмо. Од онога, који га је оробио прије годину дана и оставио без коре хљеба! Тај неваљали човјек пише му, да га је савјест мучила. па не може дуже држати код себе његова новца, него га жели повратити његову господару. . . . Трговац, прочитавши писмо, заплака, паде на кољена пред иконом христовом и стаде се молити . . . Новци му бијаху повраћени и он уреди своје ствари. Треба ли говорити, да је иослије такове милости Божије почео још усрдније ићи у цркву Божију, на свето богослужење? Полазите, браћо; чешће храм Божији, нарочито у празничне дане: храм је Божији — извор благослова Божијега благослова небеснога и земаљскога! . .

(Наставиће се).