Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 18

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

ЧЕТИРИ ПУТЕВОЂЕ ДОБРОМ ЖИВОТУ: СТРАХ БОЖИЈИ МУДРОСТ, ТРЕЗВЕНОСТ И РАД. Поука газде Онуоркја ГрушкевиЂа, унуку свот Николи Григоријеву. (Наставак).

У суботу дошао ми отац младожењин, сав заплакан, једва дише. — Ох, господин поио, милостиви оче духовниче! велика беда! Шта ће мо радити јадни ? — Бог с тобом човјече, шта се то догодило? Говори брзо! — Ја сам се, госиодин попо, сами већ знате, погодио са Јанкелом на 12 ведара и дао сам му новпе, и заложио корале, и узео ракију, донео буре кући и метн^о сам у комору сасвим добро и пажљиво, као што се обично то чини, да се не промене у оуду или да не извјетри. Стоји тако цио уторник, уједаниут, осјетим, — у соби неки мирис од ракије. Шта је то! — иремишљам, у комори је буре с ракијом, за што не ће бити мириса у соби ? Па и умирио сам се, а не потрудих се да погледам. Сад у јутру изашла моја жена из собе да закречи зи-

дове, шта опет

и тамо, на дворишту

удара ракија! Иде она на мирис тај, уђе унутра, у комору, загази у блато, сагла се, помирисала. и рукама се пљеснула: блато није од воде било, него од ракије! Ми бурету, празно, у њему ништа! Чивутин, не крст, буре дао пробушеио ракија је сва истекла! Господин попо, оче наш, шта ћу сад да радим ? — Но, ту већ нисам лекар, — ни чим ти не могу помоћи! — Ево ШТ9, господин попо: вјенчајте их већ сутра, јер ће еве до капи истећи. Ми смо лепили буре и салом и смолом и свачим, што год је ко рекао, етеч па тече ништа не помаже! Ишао

сам Јанкелу, говорио му, шта је с нама учинио, разбојник један, а он мени на то: ,, требало је, вели, да донесеш своје буре, кад моје ие ваља!" И смије се још: после овога записнице, вели, не дам ти, треба још да купиш ракије. — А написвице још немате? — Обећали су ми је издати, па нису. — Но, па како ћу ја вјенчати? Па да и записницу имате, опет не могу: сутра ће бити тек друго навештење, а са дозволом могу без трећег навештења да вјенчам. за то треба ићи у бецирк, а до бецирка је 100 врста не ћеш — стићи. Идите опет спахији, потрудите се свакако да добијете записницу од њега. А за ракијом не тужи, нек иде у бездаи, без трага! Продао си за њу и краву и овце —■ но и боље је што је пропала, чуј и боље је: мање ће бити пијанства, мање греха. .Ухватио се сиромах за главу, и изишао сав у сузама. У вече ево га опет мени; записнице ми не издадоше, казали су да узмем од Јанкела још 3 ведра. То ме је потресло до дубине душе моје. По молби мога парохпјана, ја сам писао у спаилук, молећи да се. сажале над бједним човјеком и да му не чине препоне. Одатле добијем кратак одговор: „Молим да се не пачате у моје ствари и да не примате на себе обвезу заштитника. Свештенику припада право да венча, а мени — да издам или да не издам дозволу". Још двије овце одоше за ракију и од тог дана не крочи нога моја спахији. Стоку моју почеше прогањати са спа-