Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 85

своје исказе заклеше, па и Алекса рече: п како се право заклео, тако ми Бог шмогао и . И ако довољно доказа не бијаше, поротни судипак рече: п криви су и , и осуди ове крадљивице на седам година робије. Сјутри дан, послије овога, Алекса са своја два сина оде на Тимок да лови рибу а динамитом. Запали један Фишек н баци га у воду Фишек се угаси, Алекса љутито брзо запали други, и докле, да га у воду баци, он експлодира у његовој руци и цијелу му шаку разпрска, да се кости само на кожи дрмаху. Она дакле рука, која се јуче бијеше у суду на св. јеванђел,у наслонила,

бијеше сва у крви обливена; а три прста, који св. крст додириваху, одоше у ваздух! Правда се божија задоволш. Синови, оца одмах у болницу пренијеше, а рибари му и оно мало висеће кожице одсјекоше. Болесник у самртним мукама тешко кука и јауче, и све једнако нариче : п има Ђога. има. Јуче се криво закжх, и зато ме Вог казни". „ Чујте ме људи, иа се бар ви од сада немојте ни за ираво, а камо ли за криво клети као ја. гато урадих". ЕБегови сел,ани дознавгаи за ово, рекоше; „ има Бога, и он никоме дужан не остаје. А Алекса, штао је тражио, то је и нашао. Мих. С. Пантелић свешт. зајечаркси.

Виљешке из ц С руског прибил.ежио и с додацима Трсба, ли жени неиравославној, која је за иравославним мцжем, чишаши молишву из Требник: „жж-к родииниц-к ?" Ако жена исповиједа ма коју од хришћанскијех вјера, н. пр. римокатоличку, протестанску — лутеранску, и др., то православни свештеник, по њезиној жељи и жељи њезина мужа, може јој очишаши из Требника молитву: „жеи'к роди/1ниц"к," исто као и православнијем женама, јер се у нас на свакој св. литурђији помињу сви хришћани и црква се за све њих без разлике Богу моли, који вјерују у Исуса Христа и који су крштени, ма које вјероисповијести били 1 ). Само се напомиње, да се у томе сдучају морају сагласити дотични муж и жена, те обоје изјавити заједничку жељу: да то желе. У протпвном елучају, ђе то жена, ио свом вјерском убјеђењу, не би пожел.ела, ту свештеник може да п не чпта дотичну молитву, без уштрба дјела; само чита молитву „знаменовања" ђетета и т. д., по обичају. Шша ~&е радиши родатељи новоро-ђеног (/•шеша, које је оиасно болесшно а још није крижено, ђа је свешшеник далеко? У књизи „О дужност. презвит. на стр. 84. упућује се свештеник, да научи своје парохијане, како ће у такијем случајима поступати. На име да их научи: ') Иравосл. Иоповјед. II. Могиле, одговор на питање 92.

рквене праксе. написао Вид Парежанин, пресвитер 1) да своје новорођенче сами крсте трикратнијем погружењем у чисту воду с точнијем произношењем ријечи: крефлетсА рДБЧ\ Иожш или рава К ожја (спомену име које хоће 1 ) ко ил\А Отца — ал1инћ, н Оуна — алшнк, и скАтага 1 Д8\а — алшнц" 2) да погружење ђетета у воду могу замијенити и прикратнијем толијевањем, онда, кад је већа опасност за ђетињи живот ; 3) да такову воду, пошто сврше крштење, излију у ријеку, бунар, чатрњу и т. д., или на друго које мјесто, које је чисто и ђе се не ће газити; 4) да је дпјете, које је на тај начин крштено, те да га, ако тада умре, слободно сахране на гробл .у с осталиЈем умрлијем (дакле у „сјен црквени)." Ако дијете пак остане живо, онда родител.и позову свештеника, те он довршп крштење и миропомазање, почињући од молитве што долази иза погружења, на име од ријечи: „ко еже оелпјји его", и оетало. При појању: „влицм ко Хрјста" обилази око стола, налоње, ђе се налази крст и посуда са св. миром, па ма да ту и нема купјели, која у томе случају ни нужна нпје. Каква имепа нв шрвда да свешшеник надијева? Света православна црква још од најстаријих времена сачувала је обичај, да не дава крштенима имена: Исуса и Њсгове пречисте Матере, Дјеве Марије, и то из највећег поштовања ти-