Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. Зб2

Б -X. ИСТОЧНИК

Св. 10

истина. Овако говоре сви свети оцп. снн богослови и сва Божија иредања говоро: да грјешник када учиии гријех, не слаби само (у вјери) о Богу. иего се одриче 1Бег-а и бесчасти Га. Но хоћеш ли ми рећи: ја не грнјешим да бесчастим и одвраћам се од Бога, аего само да имам оно што желим? — онда добро! — Дужност ти је зиати, да си 1Лх се два пут одвратио; једном си окренуо лице, а други пут леђа. Не одричеш ли се ти твога сииа, слуге и своје жене, када не врше заповједи твоје? Не понизује лн се господар, кад му слуге презиру наредбу његову? Не одричели се друг а,руга, кад му прегради пут? Не стиди ли се судија од онога, који безобразно гријеши пред лицем шеговим? Разуми и то добро, да када погријешиш, тада се одричеш и бесчастиш Бога. — Првстушњем закона Божијег Бога ббзчастиш 7" вели Апостол Павле Римљашша (Зач. 82.) Ако се и не одричеш РБега умом и помиш.бу , но одрекао си Га се дјелои; док се не покораваш закону РБегову, не бојшп се правде Љегове; не љубиш Му благостињу, не сматраш га за Овемогућега «/ -' 1 ./ и Најснлнијега; не стараш се н не труднш се о впсини Нзеговој, ' којн види гријех наш, Он га презире п прекида. И, тако много се љутн на гријех ради једног грјетшшка, колико се напротив |>адује ради обраћања шегова, као што евети еванђелист Лува говори: ..Гадост бава на небесима за јсдног грјегчникн којн се гкжаје." Слушај дакле, јер си дужап да се б<>]иш Бога п да пе говориш: не сагријеших, да разљутпм Бога. иего ради онога да имам, што желим имати.

2. Ноје онај, коме ти досађиваш и одричеш? УиамтИ ко је овај Господар, кога се ти одричеш! Помпсли умом својим једну доброту и благо лице овога Господара; јер ако би видио какво је, пожелио би, да га се наслађаваш не само један дио године, него ли да се веселиш много година у свима земаљским благама; јер само једним погледом задобија срца. Помисли оиет величину ГБегову, која је толика, да је боље, да буде ко иошљедни н најмањи од свијех постојећих слуга Његовнх, него ли свијем свијетом да влада и царује; јер од свега ејаја звјезданог, од свијех капљица кишнијех и од свијех другијех великих премућства небесних и земаљских неисказано је најсветлија величииа овога Господара, коме си ти црв, а не човјек па да му још досаћујеш! А како можеш постићи разумом божанство ГБегово и величину, кад је Он и од разума твога неисказано бољи? Он је винш од година и вјекова; Он садржн сваку жестину ; Он све може колпко хоће . . . иросто рећи: Овај господар мудрији је и власнпјп од свакога мишљења, бољи од сваког што ностоји. И јесте Источник — врело и почетак сваком благу. ГБегову благост -— осим помислом — ко да разгњеви горе је заиста зло' неголи изгубити небо и свијет. Ти толикоме Господару доса ђ уј е ш смртним гријехом, — и не потресаш се ужасаваш, о несретниче! 3. Ноје онај, ноји доса1јива и одриче се? Види, ко је онај, тсоји толико досађика и одриче се Господа и Владике. Ти чиниш толику досаду, а земља еи и прашина! Видиде по тпјелу неколико јесп ли ти и шта друго, него једино „ништа " — замазадо блатум ?