Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. ЗбЗ

Мало ]е година како сп постао од шнпта и још мало, па ће1п Снти јело за црве. Ти малп од прашпне и да се дижога противу Бога!? Загледај се неколпко и по души рсцп шта си? — Иачео си се у праотеисом гријеху, нијесп узеО правог свога нзгледа. шта Кеш бити, — прије но сп се учпнпонепрмјатељ Богу, те сп постао слуга 1>авол»и, без благодати, кпји је изгпап за навијек са небеса. Твоје налпљедство и својина вије ништа друго, осим једно крајње клеветање освете г гвоје; једпна крајња злоба твоја једпно немоћно и слабо оружје. ... Ледино несита жеља, да увјек чиниш зло! Ј свему толико си зашао, са толиким учињеним ј рвјеховима и злом нарави, да је право да те уништи — без сваке помоки. Божи]'а правда. И, акохоћешда видиш љепше осу^уј себе. Што си ти осуђен са свима свјетским људима, са свима онима, који постојаше; са свима онима којн су сада друкчији и са свима онима, који хоће да буду. до краја, гато се мијешаш са свима слугама, сввма стварима и свима силнима? — Ео би те могао познати у толико великој множини? Илп, ко би те промијенио п за што, када си управо увијек немоћан, илн свакако ништа!? Од толико створења и ствари, помисли која си ти ствар пред Богом? Пошто пред ЈБим сва множина ствари немоћни су, па када је и множина немоћна, како не би било пред њим и ништа немоћно? — „ Све је тред Богом као ништа!" рекао .је пророк Исаија. Дакле! Ако узмеш грдост једном грјешнлка, да стане противу толиком Божијем величанству, па ако би

устао п ти на ГБега, како би једни мрави могли устати на велпчапство, који са небеса сије као сунце?!? I №1 о ћ и т 8 а. Незнам од куда да се научпм боље дпвити се о Господе-Боже мој, пего ли од Т::о! а неисказаиога грпљења; кагео да ме трпнш? од мога нпком невјерујућег разума. како да се не гпушаш, који презпре наредбе Твоје! Ја те ииђех на престолу величлнства) опкољепа мпожином безбројпих — еветијех п иајчнстијех анђела, који гледају Твоје неисказано величанство. Трепте од своје велике побожности и дивећи се зову (ијевајући) „ Свет, Свет, Свет! и И. још нијесу задово.нни тијем похвалама, него од бо.ље побожности покривају (Крплича) своја лица, падајући пред ноге Твоје; а тнјсм доказују, кака су недостојни, да стоје пред Твојим светијем Престолом. А ја незнатни црвић презирем ово, и немам нимало побожности (благоговјенија.) ни љубавп, У краткоме моме животу срамотим Те п одричем се Тебе — - не вршећп заповједи Твоје. С тога пе могу пожељети да су заједно Тноје благоутробије и моја песрећа! Помишљам : да ме више нећеш трпитп пити да ће ме земља на себи држати. Стихпје више не сачуваше ме, ако ме још сунце не просвјетлп. На даље мпслим као преступиика Твојихзаповједи и љепоте г Гвоје, сунце ће ме изгорети толиким блистањем, колика је свјетлост његова. Колико сам згријешио, заслужио сам да страдам и да се мучим. Занста, толпко сам заслужио, да би требало да си створпо у садање и прогало вријеме једну вјечну муку за ме сама, пошто је времена мука незиатна и није довољна да ме мучи.