Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

Стр. 383

Гласници вјенчања. С Цетиња јављају, да ке ее, чим се сврши акт. вјенчања Књегињице Јелене с талијанским Престолонашљедником, 12. /10. у Риму онога часа пустити четири голуба, да, из Италије однесу на Цетиње извјештај о вјенчању. Канцел параграФ У горњој кући угарског сабора, донешен је скоро параграф, по ком се казни сваки онај свештеник, који би дрзкао огитационе говоре и проповиједи. Тај параграф већином гласова одбијен је, но, по свој прилици^ за наше свештенство важч, ма да га никад ни било није! Најстарија православна црква. Источно сд Новог Пазара на 20 минути налази се Петрова црква , за коју се држи. да је најстарија од свију цркава у овијем крајевима. Народно предање говори, џа ју је подигао Апостол Тит на 40 год. по Христовом Вознесењу. Још причају, да је у њој крштен први српски просвјетитељ св. Оава • На велику Гоепојину о. г. служио је у њо1 архијерсјску службу Рашко-призренски Митро" полит Дпонисије, наредивши, да се тај сгаро древнп дом Божи у зид огради. Нонгрес женсииња, одржан је ове године у Женеви у Швајцарској, и у Берлину у Њемачкој Расправљало ее: о васпптању младежи и школовању, трговпни и браку. У Берлину је било преко 500 женски и доказивало се да је женска способна за све позиве, само за адвоката и предикатора не. И у Бечу је ове године отворена општа задруга женскиња. На тијем скуповима, осуђивана је данашња ношња женских, која смета ходу и диже прашину. Говорило се о женским трговачким помоћницима, добротворнпм установама, дворењу болесника, умјерености п о правном положају женскиња. — У Енглеској од више година, женске се немјештају за туторе сиротној дјеци. — У Америци има 1 750 женских задруга. Американка има бирачко право и може свако звање обављати. Има их у државном савјету, има судија, а једна је и градоначелник. — Ако ово све и код нас једном завлада, људи слободно могу остајати код куће да кувају јело "п дјецу забављају! Старе Марке До сада се за поштанске плаветне марке Острова Мариси ја плаћало иреко 5000 ф. али се највише досад платило за марку оштара американског Биченен-а. Један трговац

у Сент-Лују платио је за њу 4400 долара. У Француској Енглеској и Америци љубитељи марака, плаћају за етаре марке преко 1000 ф. по комаду. — Ко би реко да тако један мали и незнатан папирић има толику вриједност, но кад људи имају пара, тако је то! Нов проналазак. Неком јапанском домородцу пошло је за руком, да од коре некаквог дрвета добија влакно (лик) посве слнчво свили. Кажу, да се тканина од те пређе одликује особитом мехкоћом и сјајем, те је са свијем налика свили. Француска и Италија испитаће ову нову материју. Француска етикеција. Код Француза постоји службен записник, у коме су изложена службена правчла о присгојности и учтивоети у друштву. Тај записник допушта само жепскињу фразу: „милостива" и „част ми је назвати се ваш најпонизнији слуга." француска учтивост изискуј^, да смо спрам сваког благи и предусретљиви, да. спрам виших од нас нијесмо сувише укочени и понизни, а спрам нижн, да непоказујемо своју надмоћност, али да с њима нијесмо ни сувише својски. Ш.то се гиче уиотребе иш, Французи и Богу у своме оченашу кажу *ви. Отијен муж и жена говоре ти једно другом само кад су сами. Французи су особито учтиви према женскињу, тако да су им негда и краљеви скидали шешире, кад поред дворских слушкиња пролазе.! Ко је фини и ивсбраженији, први ће поздравитп гругог, а само онај, који се нагло обогатио или је ненадно авансовао, предомишљаће се, да ли да он први поздрави кога. Михајло Миланови-ћ, наш млади пјесник, вјенчао се 6. октобра у новој срп.-прав. сарајевској цркви са гђом. јованком удовом нок. Теофила Наумовића из Бањелуке. Срећно! Ноњ за !00 хиљада, Форинти продат је у Бечу овијех дана. Ћилим за 300 хиљада ФОринти. У једном светогореком манастиру налази се ћилим, за који се тврди, даје још из добп Александра Великога, који је живио на 300 година прије Хриета. Тај ћилим велики је 5 квадратних метара и на њему су изаткани разни грчки богови још из незнабожачког доба. Један енглееки иутник нудиоје за њега 10.000 фунти штерлинга, али га манастирски настојатељ није хћео продати ни за тако грдну своту новаца,