Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 384

Б.-Х. ИСТОЧИИК

Св. 10

Највеће буре на свијету. У Фресну (Калифорнија у Америци) направио је неки бачвар буре 9 метара високо и 27 метара у обиму, у нсоје може стати 260.000 литара вцна. Књегињица Јелена црногорска вјереница талијанског престолонашљедника, веле, добиНе од матере руског цара милиом рубаља у име мираза. а свадбене трошкове сносиће руски царски двор. Његова светост васељенски патријарх Антим УН. издао је једну наредбу, која ће пуно учинигн за историју православне цркве. Пошто има пуно древних православних манастира, који су били од велике користн за цркиу и нросвјету, а данас се за њих ншнта поближе не зна, наредио је свима владикама и игуманима патријаршескнх и ставроиигијалних манастира, да Му одговор - на ово троје: 1.) какви су манастири у 1Вмховој епајжији или под њиховох непосредном влашћу. 2.) који су манаетири затворени или сруш-нш и која су се свједочанства о њила сачувала у архивама; У.) какви су манастири били у старини но усменом нредању. * Али сваки извјештај ваља потврдити и извором. из кога је црпљен, како би био научно достовјеран. Ову наредбу Његове Светости потакло је руско археолошко друштво у Цариграду. (?) Папа према англиканско^ свештекству. Познато је, да папа позива све неримокатоличке цркве да се сједине; разумије се под његовом влашћу, а ири томе увијек каже, да је то лак посао. Неколицнна англиканских СВ1 штеника с познатим пријатељем сједињења свега хришћаиства Гледсгоном п с читавом странком Лорда Халифакса, ослањајућ се на папине ријечи, пристаде да се сједини. Но настаде, питање, да ли папа признати англиканске свештенике, који би се сјединили, за законите. На то питање одговорише многи Француски епископи, да ће римска црква те свештенике признати за законите. Али папа друкчије мисли. Својим „апостолским писмом". које је штампано у „Оззегу-а^оге Котапо" (његову органу) одговара да ноткрђује све декрете евој их претходника; дакле органске свештснике држи гм незаттише.. Сједињење с Римпм иште пезусловну покорност, нашто англикански свештеници, Гледстон и Халифакс ниношто не нристају.

Дакле римска црква не жели пстин пт^ сједињење, већ само власш и опет власт , с тога неће никад бити споразума. Обољелог јајачког свеш. Милана Глушца замјењује у црквеннм и парохијалним дужнос•гима на расположењу стојећи јеромонах манастира Гомионнце Петар С. ИванчевиЛ , нашто је од Конзисторије, по потреби службе прквене пршзремено одређен. „Ново Време" у 80 своме броју доноси вијест по „П, Лојду" како ће тузлански митрополит Никола МандиЛ бити премјештен у Сарајево, за његова нашљедннка, а још мање иа бањалучког епископа да се још и не мнсли — Нама је пуно стало до сарајевског митрополита, јер је то наименовање и сувише за нашу цркву нужно, док друга два мјеста могу и причекати. Црногорско лосланство. Доноси глас с Цетиња, да је кнез Никола подигао отправништво послова у Цариграду на степен иосланства. Царски споменик. Варога Љубљана, у Крањској.оће да подигне споменик Његовом Велнчанству цару и краљу Францу-Јосифу I. за успомену Његове посјете. Споменикће стати преко 10.000 ф. Нако је пјесма постала. Неки руски лист донио је занимњиву киргиску причу о постању пјесме. Када л>уди још нијесу умјели пјевати, пјесма је летила по ваздуху пјевајући, и тако су људи научили пјевати; али само у оним крајевима, у којима је пјесма ни ко летила, а ђе не, тамо су људи оетали без пјесме. Над киргијском пусгарок летила је пјесма ниже но иђе те су за то Кнргизи најбољи пјевачи. Мопголи су завнднли Киргизима на тој срећи, за то науме да отму од њих тај дар божији. Пошаљу једног вјештог младића да слуша како они пјевају, па да и он тако научи, но младић бијеше лоше среће, јер су Киргизи били оставили, своје стаиове и отигали да траже себи друго мјесто, оставив иза себе једног ромог иса, који је ужасно урликао од глади. Млади монгол мислећи да је то нјесма сретних Киргиза, запамти је и тако научи евоје суплеменике. Има још много народа, особито у Азији, који мисле да пјесма дола-и од Бога, за то је и поштују као божански дар. УјЧфО б октобра иреминуо је у Виограду бивши нишки еиископ МојсиЏ а еутрн дан сахрањен у гробљу код цркве св Марка. Био је ваљан Србин и честит слуга олтара божијег, Цокој му души!