Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 134

Б.-Х .источпик

Св. 4

Аврамија за митрополита адимског у Јерменској 1 ). Међу тим тајни папини агенти не закаснише, са сијањем сјемена сумњи против источне црквевојна љемачкогг цара Лудвига с Бугарима (у 864. г.) врло жалосних пошљедица по пошљедње, примора их да ишту покровитељство 2 ) и бугарски кнез, по наговору њемачких слугу папиних и императорових обрати се папи, пошто није био на чисто с вјером. Добри пастир посла доскорашњем незнабошцу науку о првенству римског епископа, о важности рпмских устава и обреда и спреми епископа с много наоружаних слуга? да истјерају из Бугарске грчке свештенике 3 ). Таку непромишљену жељу за влашћу ваљалоје пред црквом осудити, с тога Фотије окружницом извијести исток, шта папа ради и изложи у њој главни предмет, који је требало да знају, —- да је римска црква одступила од старог православија како у обредима, тако и у вјероисповиједању и на многобројном сабору осудише западну само') Писма Фотијева, посл. Најманову Ое.чс1псћ1:е <1аппеп. 1лМ;ега1. 8. 115—117 о Авраму 1<е-(Јтеп Опепз сћп81. 2, 296. Фотије је и у окружници против папе Николе споменуо о обраћењу Јермена из јаковитских заблуда. Писмо фотијево бугарскоме кнезу Михаилу у староме словенском преводу, штампано у т. зв. Ћириловој књизи. 2 писма источним патријарсима: „Тај народ за 2 године још није поетигао, да прими вјеру, јер неки невал.алци нападоше на љега, те почепге пустошити виноград Божји." Гл. Зонару, о Бугарима, Љва Граматника и Кердина. 3 ) Ер184. К1ко1а1 ас1 М1сћае1ет ргхпмрет Т. VII. СопсП. р. 1542 О нередима у Моравској и Бугарској гл. Историју прве цркве у Словена — Мацјејевског. 1840. Варшава ст. 43. 45. Аппа1. Ргапс. Гић1еп« А ВеНт. а(1 ап. 866—867.

вољу 4 ). У то доба св. пастир имао јејошапостолску утјеху у томе, што је видио обраћање вјери руских кпезова Асколда и Дира. Фотије само вршаше вољу Господа, који чудно дјеловаше над кнезовима, и пошаље с њима епископа у Русију, а прије тога, кад су они Грчку пустошили, позиваше престолницу на покајање 6 ). А шта међу тим ради папа Никола? Даске папе Лава III. јасно су му говориле, да је правда на Фотијевој страни, што се тиче символа. И у једно мјесто да и он запријети самовољу, он пише, да патријарах оклеветава запад и поручује, да докажу да Фотије неправо мисли о символу вјере. 0 коме поручује? Учитељима оне галиканске цркве, гдје је његов претходник осудио и запријетио управ исту самовољу 6 ) Неерећна заслијепљености!

*) Окружна Фотијева посланица у равговору учитеља с учеником, стр. 162 -179. Синодикон, савремени Фотију, у Фабриција ВЉ1. <*гас. Т. VI. р. 254, 257. '*) Фотије у окружној посланици пише о Русима: „сад су и они промијенили грјешну незнабожачку празновјерицу чистом и неокаљаном хришћанском вјером и примили су епископе и учитеље, те живе као послушни синови и другови." Историја обраћења у Ист. рус. цркве. Заттиту Цариграда неки приписиваху Фотијевим молитвама. Руски нападај бјегае 868. г. прве недјеље вел. поста. Василија прогласе за помоћника Михаилу 26. маја 866. г. С тога: „при Михаилу почеше плијенити римску страну, али им Вишњи забрани. . . . Василијеучини мирну уредбу с Русима и доби их ва Хритћанство" СНестор. љетопис стр. 72.,), т. ј: Василије закључи с Русима грађански мир; Фотије му помагаше при томо и обрати их вјери." Слов. преводилац Монаси: „при к.ч-ћ цдри КјКгтишдга Ргсси." О проповиједима фотијевим гл. даље. "} Поруку папину извршише Енеја, епискои паришки [1лећег а(1у. Огаесо т 1). Агсћ1уи кресПед-ш Т. 1. 8. р. 113], Рашрамн, монах коробејски [Соп1;га Огаесогцт Орро811а Нћ. 4. П)1(1ет]. Гл. преглед овог одјела примј: 4. 7. ће се.)

По}'Ка з 7 псдељу Крстопоклољен} 7 .

Глава наше вјере и извршитељ спасења, Господ Исус Христос целога свога земаљског живота, од почетака па до свршетка, носио је на себи 'неограничено велики свесветски крст, — носио га је до онога времена, докле није био најпосле распет на њему; и на тај начин и сам уђе по човечанству у славу своју, коју имађаше од вечности, и изврши спасење свега рода човечијега, а посљедоватељима својима заповеди: дадох вам углед, да као што ја учпних, п ви чините.

Ко хоИе замном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој, и замном иде (Марк. 8, 34). ' По вим речима, за Господом Крстоносцем не може нико ићи без крста; сви, који иду, за њим, који вјерују у њега. заиста дужни су ићи за крстом. Крст је тако срашћен са хришћанином да гдје је хришћанин, онде је и крст, а где није крста, онде нема ни хришћанина. Општа лакоћа и живот у задовољствима пије за правога хришћанина .