Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧНИК Св. 4

Стр. 136

посјећа на утјешне одношаје, у којпма стојимо спрам господара свијета, на часне одношаје, у којима стојпмо спрам природе, на синовље одношаје, према своме оцу на небу и угађа свима племенитим жељама побожног, Богом надахнутог срца. И не треба жељети само за то, да се у жетви веселимо; не треба обрађивати земље само за то, да ју учинимо способном за своје уживаше; не треба овдје никаква напора употребљавати само с тога, да нам тај напор буде драгоцјено и обилато наплаћен. Оне се слажу са сваким сталежом и звањем, са сваким кућевним и грађанским занимањем, са сваким добом и са сваким начином живота. Оне су одличним и незнатним, богатим и сиромашним, ученим и неученим, срећнии и несрећним једнако примјерене, и претпоетављају само смисао о правом и добром, смисао о највишем и најсветијем, смисао о религији и хришћанству. Оне су према томе далеко опћенитије, него радости праве жетве и пружају се свакоме без изнимке, чак човјеку као човјеку. Врло знаменито каже пророк у нашем тексту : Али ће се радовати пред тобом као што се радују о жетви. С подпуним правом ја називљем Празник жетве — дан радости. Колико то називање заслужује, то ће бити предмет нашег данашњег посматрања. I. Дан радости је свечаност жетве, јер он је прво празник благодарности; па ко не светкује добровољио и с радошћу празнике благодарности ? Како је то лијепо и дирљиво, човјечански и хришћански, принијети заједничку жртву благодарности оцу нашем на небу! Да! драгоцјени је посао, вели псалмопјевац, благодарити Бгоу и славити име Његово; то уздиже дух и срце, ако ми сви на окупу навјешћјемо његову славу и хвалимо и славимо Његову величину; радосно је и пријатно занимање сјећати се мудрости и доброте Шегове, помоћи Његове и Његових доброчинстава. И то ми чинимо нарочито на празник жетве; та је радост са свијем прилична да^ нашњем дану. Ми благодаримо Богу за сабране плодове земаљске, за плодно^т својих поља, за благослов небески, за подарена нам срества издржавања и хране. Ми благодаримо Богу, што

се опет за једну годину стало на пут оскудици, што је земља, на којој обитавамо, обезбијеђена од најнеоноснијих брига, што имамо оно, што нам је потребно и за живот најнеопходније. Ми благодаримо Богу, што нам је наново дао непротивослован доказ своје наклоности и милости, што је очински мислио о нама и својски се стара о нама. што се брине о нашој срећи и тачно знаде у својој висини, шта нам је потребно; та побожна успомена на Бога, који нас није никада недоказано пустио, већ нам је пуно добра учинио п с неба нам пустио кишу и плодоносна времена, допрпнијела је не мање нашем покоју и задовољству; религијозна свечаност жетве веома силно нас потиче, да имамо вјеру у'Бога, поуздање у Бога, уфање у Бога, да своје надање у Њега полажемо, да Му будућност препуштамо и да ради удеса својим будемо умјешне храбрости. Највишо су дакле и најплеманитије радости, које нам спрема празник жетве. Блажени су осјећаји, који се у нама буде и оживљавају. Веома су угодне, веома награђене дужности, на чије смо се проматрање овдје ријешили. Величанствене су, љупке и блажене истине Хрпшћанства, које побјеђују све сумње, а снагу њезину ми можемо на себи опазити. Каква срећа, што се можемо данас с веселим срцем показати пред лицем Његовим п преузносити име Његово! Каква срећа, што славимо свечаност, која је по својој вриједности и по свом одређењу свечаност радости. II. Да, дан радости је празник жетве; јер он је друго празник природе; па који човјек, који добро мисли и размишља, није њезин најтоплији пријатељ, њезин вјерни поштовалац? Кога не испуњава она с најискренијом радости, са све нови]им уживањем и сласти? Коме није мило посматрати њезина дјела, наслађивати се њезиним красотама, чудити се и дивити њезиним богатствима, бавити се код њезпних појава и у њезиној се светињи са срдачним жаром клаљати ? И празник жетве отвара нам ту светињу ; он нас доводи у најразличитији одношај с природом ; он нас зове, да примима к срцу с позорношћу, што смо видјели и искусили на пољима стварања. Да, празник жетве предикује нам мурро савршено уређење природе; он нам показује не-