Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 230

Б.-Х. ИЗТОЧНИК

учштпте. — Свештеника кад тражите немојте по њега поручивати или^слати онога ко није по уздан, јер се дости прилика потрефи да такви до по пута дођу па се и врате, |изговарајућп се да га наћи није могао, па због такије долазе парохијани и свештеник у неприлику. — Оканте се сувишних трошкова о софрама и вашарења по два дана, особито оканите се пића, јер тијем не помажете души покојника, него своју каљате и себе упропашћујете. Ако нијеси у стању софру дати него се мораш за то задужити, то не чини, — него зовни евештеника и неколико сусједа ио отиди на гробље твоме покојнику, ту му најпре треба свршити оно што је у закону, па онда за упокој душе узми панахију и по 2—3 чашице. То тије много севапније и Богу приступачније него кад би дугом стотину мученика у

кући на софри два дана држао. Мјесто сувишног трошка мјесто толиког пића, виша ће ти бити корист ако гроб твога покојника оградиш, или ако си и то учинио, треба онда да помогнеш каква сиромашка у његовој невол.и, и његову дјечицу нараниш или му не засијану њивицу засијеш. Кад тако будеш православни слушаоче твоје народне обичаје вршио, онда ћеш им тек сачувати важност, онда ће они постати још кориснији него су, и онда ћеш тек са те стране угодити Богу; са обичајем такијем саћуваш твоју свету православну вјеру и твоје дично српско име. ГГа ће ти Бог помоћи и свој благослов излити на живот, здравље, рад у пољу и на дому свугди и на сваком мјесту Амин. Т.

Св. Саво у на| Прибиљежио Васа Св. Саво и поп, ГТође св. Саво с једним попом п по писанији" за манастир Мпљешево. Идући тако по евој Босни и Херцеговини, накупе доста новаца и осталог мала (стоке). Купећи милостињу за манастпр, једноч догоди им се, да нијесу цијели дан нншта окусили. Дошав у вече касно у једно село, замоле једног домаћина да их пусти на конак. Домаћин их пусти, не давши им ништа јести, мислећи јадан да ниоу гладни. Кад би у јутру, домаћин запита странце јесу ли гладни, а игуман св. Саво одговори да нијесу, и опростив се с домаћином пођу даље. Кад би у пола пута, св. Савб виђе, да поп нешто поетајкује, па му рече: „Бели си ти попе гладан, док тако поетајкујеш?" Поп одговори љутито: „Како не бих био гладан, кад јуче цијели дан ништа не окуеисмо, па и онај проклети домаћин у кога заноћиемо, не даде нам ни вечере!" На то ће св. Саво попу: „Иди под оно дрво, па ћеш наћи три проеуре, па их вамо донеси да се заложимо!" Поп то једва дочека, па к'о помаман одлети под оно дрво и нађе три бијеле, лијепо иепечене просуре. Како је поп био врло гладан, он у часу

>дном нредању. !. Ћуковић, учитељ. изједе једну просуру под оним дрветом, а дчнје донесе своме сапутнику, ев. Сави, а св. Саво рече: „Камо ти и трећа просура?" „Ваистину, нашао сам само двије", рече поп. Св. Саво насмије се и ушути, па пођу у манастир, јер су „писанију" били свршили. Кад дођу у манастир, св. Саво накупљене новце подијели на три једнаке хрпе, а кад ти поп виђе рече: „Коме ће три хрпе, кад смо нас двојица милостињу купнли?" Св. Саво рече: „Једна хрпа мени (т. ј. за манастир), једна попе теби, а једна хрпа ономе, који је трећу просуру изио!" Кад то поп чу, завика: „Ваистину, оче, Саво ја сам трећу просуру изио!" Св. * аво даде попу два хисета (дио), а своје хисе и остави за манастир. Лакомог попа св. Саво поучи, да не буде никад лаком, јер у томе нема среће ни берићета. Опростив се поп са св. (Јавом, оде, и више никад није био лаком, па му је Бог у свему и помагао. Св. Сава у Фочи. Св. Саво ходајући по свијету, сврати се један пут и у Фочу. Поштоје био у просјачком одијелу, нике није на њ ни гледао, а он се