Bosansko-Hercegovački Istočnik

Јв. 10

В.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 387

клонули нити снагом малаксали, бореЛш се с непријатељима за своју вјеру и народност, него у пећине и подземне ходаје сабираше се и скупљаше, да скривени од непријатеља св. вјере. Богу се помоле, и св. прав. вјеру нсповједе и сачувају темељиту, јасну и чисту, која свакога право-вјерујућег Србина и Српкињу тјеши у муци и невољи надом на милост Бозкију, а велича и узноси у слободи и весељу. — Пак и ми бл. хр., као вјерна дјеца Христова; као вјерни синови наших пра-ђедова и прави чланови св. матере наше цркве, требамо у овим слободним данима, да се побожно и с тврдом вјером у Бога сабиремо око св. цркве неђељним и празничнпм данима још у већем броју, него до сада; јер из св. цркве излива се благодат и милост Божија у домове наше и утврђују се хр. врлине у породицама нашим. Празновање пак неђељних и празничких дана бива зато, да тих дана чинимо само оно, што Бога прославља и душу епасава; а Бог се прославља и душа спасава, кад се оставимо свих тешких послова. пак Богу благодаримо за многа добра и милост Његову, којим нас на сваком кораку и при сваком предисају нашем обасипа и дарива; кад у цркву на службу Божију долазимо, молимо се Богу и слушамо ријечи св. писма и побож. књига, јер сам Бог нам заповједа: „шест дана ради и уради еве послове своје, а дан седми посвети Госиоду Богу своме" (4 зан. Божја). Стојећи у св. храму на богоелужењу, и при оваким молитвеним и лијепим обичајима народним, ми и ако емо привезани тјелом за земаљске сласти и уживања, ипак душа нам осјећа необичну радост, пуни се небеском утјехом и постаје цријемљива, за све оно, што је племенито и узвишено; и тајно се разговара у молитви с творцем небеским, чији смо и ми сви без разлике синовн и духовна дјеца. Није доста браћо од нас, само молити се Богу, метанисати и свијеће палити, а срцем и душом невјеровати, јер вели св. писмо: „гкорск II Т^ЈНОТЛ НМ 1КАК& д8ш8' ЧМОК-бка ТКОј)АЦЈЛГО ЗЛОС" (рим. 2. 9.) зато браћо испитајте срца своја, да ли су вам чиста од грешних мисли и неваљалих

жеља; да ли су вам пуна духа премудрости и да ли се у опште владате но закону и вољи Божијој ? да можда, који од вас није напунио своје срце нечистијем злог духа или мирским похотама; али ипак држим, да нећу бадјава проповједати вам ријеч Божију и казивати вољу Његову, него, да ће сваки прав. Хришћанин и Хришћанка, па и најокорелији грешник и грешница, препородити се данашњом славом, поклонити ее чистом душом и срцем вјечном закону Божијем и користити се св. ријечима, које вам у име Божије казујем, те да цјеломудрено, праведнои благочестно поживите у данашњем вијеку. Бл. Хр.! свака српска прав. кућа украшена је ликовима светитеља и угодника Божијих; у њима се читају молитве јутром и вечером, прије и послије обједа; они се у извјесне дане освећују св. водом и духом, те по томе наличе на храм Божији; али тек онда наличиће домови наши на храмове Божије потпуно, кад кућни старјешина по пут свештеника буде своју породицу и подчињене упућивао на богоудан живот и поглавито се старао да их одучи од рђавих неваљалих и непоштених говора и разговора. А да се такво благочашће и хришћански живот одомаћи међу породицама нашим, дужан је сваки сгарјешина и старији свој савјет потврђивати добрим примјером, јер ако се човјек и жена свађају, злоставе и безчасте; ако немају у себи страха Божијег, побожности и поштена живота. тога неможе бити ни код млађих, нити може благослов Божији почивати на таквим домовима и у таЕсвим породицама. Ето какву нам красну поуку даје св. писмо, и како нас дивно упућује ријеч Божија, да смиреног и скрушеног срца долазимо у св. цркву на службу Божију; да по закону и вољи Божијој сложно и у љубави живимо један еа другим, па ће нам данашња молитва и сваки богоугоднн дан донијети ДЈшевне и тјелесне користи. Бог ће нас благословити добрим здрављем, срећом и изобиљем плодова земаљсккх вазда и увијеге Амин. На Ос.јечпнама , први дан Духова 1897. Говорио : Остоја Иантић, светтеник.