Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 388

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

Поука у недјељу оса При каквим условима могу Сву иоИ смо се трудили и мишта не ухватисмо (Лук. V., 5), Тако су говорилп Исусу Христу апостоли Петар, Јаков и Јован. Они су се сву ноћ трудили ловом рибе и ништа не ухватише. Као што се види, онп се дуго и трпјељпво трудпше у свом послу, не пазећи на неудаћу у свом труду и раду. И ми се сви, браћо, трудимо и радимо, занимајући се овим ил' оним дјелима и пословима. Једни се од нас труде по дужноети, по служби, други опет по звању и стању свом. И наши трудови кад и кад бивају без успјеха; земљедјелци се, на примјер, труде обраћивањем својих земаља, али, мјесто очекиваних плодова са своје земље, добијају овда-онда само трње и чкаљ. Па шта да чинимо, браћо, у случају неуспјеха у својим трудовпма? Ма како да бивају често трудови наши узалуднп, ипак не треба да се предајемо жалости и тузи, пе треба да се жалимо и ропћемо на Вога. По примјеру апостола, који се сву ноћ трудише без успјеха, али трпјељиво ловом рибе, мп треба трпјељиво да настављамо трудове своје, уздајућп се и тврдо вјерујући, да ће се, нрије, или послије раније ил' касније, трудови наши заиста увјенчати заслуженом наградом и успјехон; јер, по ријечи

мнаесту по Духовима. бити наши труди усајешни ? апостола, сваки ће од нас примитп своју тлату ио своме труду (1 Кор. 3, 8), Апостоли Петар, Јаков и Јован сву ноћ трудили су се ловом рибе и ништа не могоше ухватити — ни једне рибе, али кад по ријечи Господа бацише у море мреже своје, тада ухватише мноштво рибе тако, да ју с великом муком извукоше, И наши трудови, браћо, могу се увјенчати успјехом, шта више таковим успјехом, какав и не очекивамо, ако се будемо трудили с вјером и уздањем на Бога, — лаћајмо се свакога дјела са призивом благослова Божјега, са крстном молитвом ка Богу о помоћи у нашим дјелима и пословима. Дакле, браћо, да имамо успјеха у својим дјелима, трудимо се неуморно и трпљиво, твпдо надајући се, да ће се трудови наши раније ил касније увјенчати успјехом — не ће остати на празно; сваком дјелу — сваком послу приступајмо не друкчије, него с призивом благослова Божјега на наше трудове, опомињући се, да ако Господ не сазида, узалуд ће се трудити зидари. Амин. У Шашинци , 1893. Ирерадио и говорио : Григорије А. Николић, свештеник

Отац нове срнске кљиге Вук Стефановић Карапић. (Ријеч пригодом преноса Вукова праха из Беча у Биоград.)

„Срби ови и свуда" Примише те тићу; Па те сада вдраве: Слава Караџићу! Слава Караџићу!" Р. Ј. 0.

Шта, Србине брате, зар није што нам је рекао српски гуслар Рунић? јест! Јер: „П1то*је св'јета на четири стране, Нигдје нема, гато је у Србина! Србин има свога светитеља, Светитеља Неманића Саву; Србин има Марка Краљевића;

Јест,

Србин има Милош' Обилића; Србин има девет Југовића ..." Да, да, али Србин има и: Вука Стефан. Караџића, Његуша, Бранка, Симу Сарајлију, Даничића, Доситија и многе, и многе своје великане. Ама Србине и српски соколе, Вук нам ја очистио, расчиетио и уљепшао српски језик, што је свакоме Србину најмилије. Јер то је: Јевик вила пјевачица, Језик ситних тамбурица, Гибак, Гладак,