Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 424

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

е би починуо у лађи и дао се од ученика будити. Кад не би био Бог, не би изгонио бијесове, не би лијечио болне, не би давао вид слијепима ни повраћао живот умрлима; а кад не би био човјек, не би осјећао глади и жеђи и не би требао одијела и склоништа, нити би тражио мира и покоја и скривао се испред злобе и насиља непријатељскога. Кад Он не би био Бог, не би послије тридневног лежања у гробу васкресао из мртвих; а кад не би био човјек, не би страдао и у највећим мукама умро на крсту Голготском. Кад не би био Бог, не би дошао кроз затворене двери међу апостоле; а кад не би био човјек, не би имао рана на тијелу Свом нити би их показао апостолима, и не би јео пред њима. Кад не би Он заиета био Бог, не би се вазнео на небо; а кад не би био човјек, не би Га пратили ученици до горе Јелеонске! Дакле је Исус Христос прави Бог и прави човјек! Као Бог има Он божанствену природу, божанствена својства, божанствену моћ, силу и славу. А као човјек има Он човјечију природу, душу одарену разумом и слободном вољом, и тијело од крви и кости човјечије. По божанству Он је вјечан, неограничен, свуда присутан, свезнајућ, свемогућ, неизмјенљив, свеблажен; а по човјештву је подлежан немоћи и искушењу, али непричастан гријеху, а по васкресењу и вазнесењу прослављен и обожен. И тако дакле Господ

Исус Христос има два јестаства — двије природе : божанствену и човјечанску, као што о том и поје црква наша: т-к.пж! (ок!ршжми того Богл и [ОВ(ј)Ш!ЖН ЧМОК^КД КО штин8 ПјШПОК^ДАКЗи^, ИГПОК^дХмПч ХјНГГЛ Богл ИД1ШГО. Но ако Исус Христос и има два јестаства^, нема Он зато и два лица, но само једно, у ком су оба јестаства од самог зачећа Његовог у утроби св. Дјеве сједињена нераздјељно, неслитно, неизмјено и неразлучно. Богољубазни Хришћани! У данашње вријеме, кад је ум човјечији дрзнуо, да својом грјешном вагом важе и мјери сваку готово Богом откриту истину, да највеће светиње у блато баца и ногама гази, па чак тако далеко пошао, да битисање самог Бога Оца и божанство Нзеговог јединца Сина Господа Исуса Христа, без кога иичтож! кћкт!>, бж! км(тк — пориче, . . . у данашње вријеме велим, вјерујте у Господа и Спаситеља Исуса Христа. Вјерујте, да је Он истинити Бог и прави човјек, Бог ради тога, да нас спаее, а човјек да страда за нас. Вјерујте, да су у њега два јестаства у једном лицу! Вјерујте . . , јер су тако вјеровали честити дједови и прадЈедови наши, а за ту вјеру своју и животе своје залагали. Вјерујте . . . и тада ће тек Богу пријатан бити данашњи позДрав наш : Христос воскресе ! и отпоздрав: ваистину воскресе! Амин. 1897. Л. Богдановић.

Опис доласка нрви пут у Бањалуку Њег. Виеокопреосвештенства АЕ и митрополита госп. Николе Мандића 31. маја 1897. год.

Прије свега, кад до^е радостан глас на овдашњу српско-православну црквеношколску општину и на Високопречасног госп. протопрезвитера Вида Ковачевића> да би радо дошло ЕБег. Високопреосвештенство у нашу средину, т. ј. у Бањалуку, не ради каноничке визитације, него ради тога, да прослави дане Сошествија Светога Духа, т. ј. Духове —- заједно са овдашњим српско-православним народом, овдашња српско-православна црквеношколска општина н Високо-пречасни г.

прота Вид Ковачевић — јако су се обрадовали и одмах јавили Њег Високопрео-. свештенству, да општина и Високопречасни г. прота Вид Ковачевић радо примају овакове госте у свако доба. Високопречасни г. прота Вид Ковачевић, чим је дознао, да ће доћи Њег. Високопреосвештенство овдје у нату средину, одмах је цијелом свом подручном свештенству јавио, да овдје долази ГБегово Високоп{)еосве1птенство госп. митрополит Никола Мандић и у који дан. На исту