Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 430

Б.-Х. ИСТОЧНИК

С !в. 11

Послије ручка и дуљег разговора и одмарања, сједне свако у своја кола, те хајде даље пут Јајца. Код једног тунела код Јајца изишао је Високопречасни протопрезвитер варцарски г. Јован Пећанац са преподобним јеромонахом Петром Иванчевићем, парохом јајачкпм и са јога неколико грађана Јајчана српско-нравославннх. Јеромонах отац Петар Пванчеиић поздравно је господина митрополита испред внсокопреч. г. проте Јована Пећанца и нспред опгатнне јајачке. Внсокопреосвештени госп. митрополит захвалио се и даље свој пут продужио. (Ту је милина гледати пут и стијсно, које се од Бањалуке до Јајца с једне и с друге стране протежу) Кад је дошло ГБег. Високопреосвештенство у Јајце пред хотел, гдје ће ноћити, дочекао га је поглавити госп котарски предстојник, госп. судбени тајник, полицајни повјереник и градоначелник. (Овој господи нијесу ми имена позната.) Њ. Високопреосвегатенство отгапло је у одређену собу, да се умије и очмсти од прагаине.

Господин гвардијан, управитељ јајачке римокатоличке цркве догаао је да учини посјету Његовом Високопреосвештенству, који га је радо примио. Послије тих посјета, кренуло се ББег. Високопреосвештенство са својом пратњом да види водопад јајачки и нстину народне пословице: „Скочи Плива у Врбас, па изгуби свој глас". Шетња је бита скоро све до мрака. Има човјек гата и видјети. Нема тога путописца ни природописца, који би ово чудо описао и нрпповиједио коме. док човјек не би евојим очима впдио пут од Вањалукс до Јајца с једне и друге стране, високе стијене и водопад јајачки. Сад је већ вријеме за веч 'ру. Ту смо вечерали и сједили скупа заједно до неко доба ноћи. У вечер се поздрависмо са Н>ег. Високопреосвегатоиством, јер ми сјутра у 6 сати полазимо у Вањалуку, а Њег. Високопреосвегатеиство чекаће док воз у своје вријеме пође за Сарајево. Јован Новаковић, парох бистричкм.

Представка о поправцп и измјени садањег стања свештеничког.

(Наставак.^

Ако пак хоћемо, да светтеници вртие свој св. задатак, како треба; ако хоћемо, да они буду V правом смислу учитељи и пастири народа у онаком достојанству, какво им приличи, онда им ваља на сваки начин осигурати њихов горки: „Н.кКцнмн — даклен, ваља их поставити у могућност, па онда од њих с правом тражити, да свој свети и толико корисни задатак врше, како треба ; јер ни најглупљи ни најнемилостивији тежак, неће терати свога вола, ни коња, кад су гладни онолико, колико ће их терати, кад су сити. Ја мислим, да је овај примјер довољан доказ за оне, „којих се тиче" — и до којих највише стоји судбина наша свештеничка у данашњем времену.

Свакп ред у земљи и свако занимање има свој задатак, које друштву људскоме уонште користи доноси. Земљодјелац — тежак, оре и копа земљу, те прибавља храну свима. Трговац опет набавља друге потребе, које су нужне за живот људски. Занатлије и мајстори израђују : одјећу, обућу и остало, без чега не може иттједан држављанин да буде. Учитељи васпитпвају и уче народни подмлад иг. Судије и остали чиновници, старају се, да се правда дијели, и да сваки у своме праву буде обезбијеђен. Војници стчје спремни, да заштите, мир, ред и безбједност земље. А свештеници, они треба да набављају корисне књиге, да читају и да народ поучавају у свему, што је добро, корисно и спасоносно;