Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 449

Христос открио и окреће леђа од Оног, који оне за блажене дрзки, који су сиромашни духом. Како ће они код надутости свога знања, као побоасна Марија, пасти на ноге Исусове и у смјерноети бесједу слушати из Његових уста ? Како ће они поред самољубља, с којим гледају на правила учења као на мудрост, која је само измишљена, примпти Онога за учитеља, који им у име Божије говори и непрестано их посјећа на овисност и ограниченост Његова духа? Како ће они, који држе да је хришћанство врло добра школа за просту свјетину, али којој су мудрији и паметнији људи одавно дорасли, како ће такви с мирним духом, који испитује, с постојаном марљивошћу, са жељом за науком и размишљањем читати свето писмо? Јаој, они исмијевају преимућства, што их имају вјерни шљедбеници Господњи пред невјерном свјетином. Они се спрдају духовним даровима, који произлазе из вјере у Сина Божјег. Они воле кад им се о таквим стварима збори као она дванајесторица у апостолској историЈи: „Ми нијесмо нигда чули, је ли свети дух". Зар се можемо чудити код такве надутости, што се са Христом никако не познајемо ? IV. У то се убраја и то, што их тако много не осјећа да Је потребно поправити и опраштати гријехе. Христос је дошао, да потражи изгубљене, да спасе залутале, да исправи ојађеле да навијести милост смјерним, да окријепи невољне и сптерећене, да разруши царство зла, и да Господ свој народ очисти за својину, који је био марљив у добрима дјелима. Ради тога и гријешници долажаху к њему, позиваху Га у своје куће и даваху Му дирљиве доказе љубави и привржености. Ах, они су осјећали, да им треба ријеч, која осокољава, утјешна храброст, болеће сажаљење и милостиво обећање. И тако су они тражили узвишеног човјекољубца, који ]е за сваког имао утјехе, савјета и помоћи, који је свет, невин и неокаљан, виши од неба, а ипак је био тако понизан и благ, тако пријатељски и искрен, те им је излазио на сусрет с овим спасоносним ријечима: „Утјеши се, твоји су гријеси опроштени!" Али Он уз то додаје и ову опомену: „Иди, и не грпјеши у будуће!"|Он је тражио поправљено мишљење, обновљен живот, сталну борбу

против гријеха, вјечну службу у духу и истини. Он је у свако вријеме спајао озбиљност с благошћу, строгост с штедњом, ревност с трпљењем, правичност са сажаЉењем. Јели 0(т пријатељ и учитељ таковим, који су сами собом задовољни; те своју грјешност неће ни да познају ни да признају, који се поносе својим заслугама и са својон добродјетељи размећу. Они ће с презрењем гледати на Њега и с охолим фарисејима говорити: „Овај прима к себи грјетнике и једе с њима ! и С господским ће лицем одбацити од себе тражбине Хришћанства и против његових наука побудити свакојака двоумљења и сумње. Онн неће никаквог избавитеља и спаситеља, јер се у свјетској служби добро находе и не признају, да им треба какво поправљање. Они не осјећају никаква кајања; јер своје погрјешке бране и своју лудост држе за мудрост, а сами себе држе за боље од осталих људи. Да, они ће у својој охолости с презрењем гледати на оне . доље, који се са скрушеним срцем бију у прса и моле : „Боже милостив буди мени грјешнику!" Па чују ли гњевну ријеч Господњу: „Лицемјери, ко вас је упутио, да ћете умаћи пакленом проклетству ? (Јлуже се свима пркосом гријеха, да затаје страх своје савјести и да спријече заједницу е Господом. Нијесу ли то они, којима ће једном Господ рећи : „Кините ми се с очију, о, ови злочинци! Ја вас нијесам нигда познавао". V. Многи Господа никако не познају, јер Га не узимаху никад за предмет подражавања. — Има људи, који познају узвишеност и величину Христову, Његово више порекло и божанску Му снагу, који осјећају благослове Његовог јеванђеља и савијају се пред крстом искупљења, али они су ради да продру у природу и биће Христово; хоће да докажу одношај, у коме Он стоји према Своме оцу небеском, хоће да докуче тајни начин, по коме се живот грјешника обдржава животом Божијим [сведржитељем свих ствари; они хоће да разгледају цијело дјело искупљења, које је Христос свршио и да Му опредјеле дјелатност и на небу и на земљи. Ушљед тога они заборављају на радно Хришћанство, на вјерно подражавање ГосподЉе, на безусловну оданост Његовој служби, и бивају нестрпљиви према онима, који друкчије мисле,