Branič

738

б р а н и ч

број 21 и 22

у који су послале све нахије (окрузи) по једног свога изабраног представника. Прва тако рећи радња овога Савета била је да изда наредбу свима нахијама. да свака на својој окружној скупштини изабере по три најспособнија и најпаметнија лица за судије у ((Магистратима," а писари магистратски да буду иоиови. Магистрати извиђали су и судили за време Кара-Ђорђево све без разлике иарнице, разуме се, по свом 1( благоразумију," без икаквих иисаних материјалиих или формалних закона. јер иначе није могло ни бити према ондашњим приликама и стању у коме су се дедови наши налазили ; а морали су се за важиије и заплетеније ствари да обраћају сенату, а овај опет Кара-Ђорђу ради деФинитивне одлуке.') Али и поред магистрата и сената, Кара-Ђорђе је као ((Врховни Вожд" или поглавар народа често и сам иравду изрицао, неиосредно, без икаквог саслушања кривчевог или боље рећи оптуженог, кратким иутем, па је на мах и сам извршивао. Као пример за ово наводимо само да је и свог рођеног брата на смрт осудио због силовања једне девојке, и извршење ове преоуде одмах наредио. Зна се и да је кнез Теодосије вољом његовом главом платио. 2 ) После катастрофе од 1813 год. а услед нове поплаве турске, поред свега осталог пропали су и ови магистрати, да се опет под Књ. Милошем појаве, па да их затим убрзо за навек нестане. Кад је Књаз Милош 1815 год. обновио војну за ослобођење и уметношћу је својом срећно довршио, потпомогнут повољним ириликама, одмах је јоиг исте године почео радити на уређењу судске струке и власти. Већ 1 Нов. 1815 год. видимо га да у договору са Марашли пашом издаје наредбу у Веограду, којом овлашћује и шаље у народ проту М. Ненадовића да у споразуму са

г ) Види Мемоаре проте М. Ненадовића, стр. 191. 2 ) Србија у 19 веку од С. Р. ТаљаНдија, стр. 14*2 и 143.