Branič

њене појаве с општим идејама и да чува живим знањем ову свезу.« 1 ) »Ако право — примећује Варнкениг, — јесте у самој ствари нешто живо, то његово органско престављање не само да је могућно , но и неопходчо, да би право заиста било наука" (с1агт1 с1ан јипзНзсће \У188еп ет луаћгћаД луЈзвепвсћаЛНсћев л\'ег«1е. 4 ) Није нам од иотребе наводити даље наводе. Довољно је прнметнти , да сви познати епциклопедисти понављају .једно исто често у изразима са свим блнским онима горе изложеним. 3 ) Преставити право као једно органско цело, нацртати органски стро.ј права, — ето тај истн начии односа к материјалу , који <зе изучава, који не само ставља енцик.шпедпју у ред других наука, но је уздиже до значаја „носпоца научног духа« или »науке наука.« 4 ) Ну преставпти право као »једно цело 11 , дати му »органски склоп« значи, као што смо ми већ видели, преставпти га у виду сређене системе основних пачела, сведеннх у један виши појам, — значи везати оделите гране права међу собом и н.иховим општпм кореном тако, као што су делови круга везани међу собом и њиховим општим центром, као што су везани међу сосом делови организма, — унутарње, тесно, нераздвојно. Очевидно, да таква веза може служити само тим последњпм основама, на којима почнвају специјалне науке и које по томе моруу бити заједничке свима њима. А ове последње основе и нису ништа друго, него ти оашти аојмови, који, као што већ знамо, састављају општу теорију права и служе као увод у правну науку. Закључујући карактеристику позитивног правца, узећу још једну карактерпстику писаца ове групе. Ова се карактсриетика не тиче у осталом њихове пскључиве особености, но она сама собом истиче из њпхове особене тачке гледшита на предмет. Поглед на енциклопсдију као на науку општих појмова иш , што је све једно , да крајње основе права природно прпводе з ближењу енциклопедије и ФилосоФнје права. Ово се зблнжење прпмећЈЈе код Варнкенига н Аренса; оно се даље истиче у спајању ФилосоФије права с енциклопедијом код Фридлендера, Валтера, Ортлова, РененкампФа, Деларова. Та се иста енденција иоказује п у томе, што постојн цола серпја дела савршено сличних са енциклопедијама, која носе назпвс »прпродног права" или » филосоФије права"; таква су: ФилосоФија права Штала, Конопа, Редера, гакође и Аренса: природно право Шилинга, Тренденбурга. Доцннје ја ћу имати прилике ближе дотаћи се нобуде таквог зближења енциклопедпје и ФплосоФије права, а сад ћу се ограничити на учињени приказ. Прећићу сад на карактсристику одречног правца. Теорпски основ и само потнупо (^злагање овога правца преставља сама собом моно') \Уа11ег, 11)1(1,, !)а—30. \\'*агпкоп1§;, 11)1(1., У оглјуог Е 8. V. 3 ) Аћгепз, јћи1., 8. 2. Оп1о1Т, 11)1(1. § 8:'. Г§. Кеппепка прГ, 11)1(1., 8. 2. 4 | \Уа11ег> ЈБк!., 8. (>., ЈРпеШаиМег, ЈШс!., Е1п1е11ип§ § II. ОгИоСГ, ИзМ., § 84, ■ 87—89 (Ц 77).